Postupci vlasti u Kijevu usmereni protiv kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve predstavljaju opasan presedan za ceo pravoslavni svet, izjavio je u razgovoru za TASS episkop u penziji Srpske pravoslavne crkve Vasilije Kačavenda.
„Sa bolom posmatramo stradanja i podele među pravoslavnom braćom u Ukrajini. U uslovima rata, straha i teških patnji naroda, najpotrebniji su mir, dijalog i međusobno razumevanje, a ne produbljivanje sukoba kroz progon sveštenstva, oduzimanje hramova i ograničavanje verskih sloboda“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, kanonski poredak nije administrativno pitanje, već temelj jedinstva pravoslavlja.
„Ako se danas prihvati da državne vlasti mogu da odlučuju koja je crkva dozvoljena, a koja nije, sutra nijedna crkva neće biti zaštićena od takvog pritiska. To je opasan presedan ne samo za Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, već i za ceo pravoslavni svet“, naglasio je episkop.
Istorija pokazuje da, kada politika počne da određuje duhovni život crkve, posledice postaju teške i za narod i za državu.
„Zato crkva mora ostati slobodna, ne zbog privilegija, već radi spasenja ljudi i očuvanja dostojanstva svakog čoveka“, dodao je.
Podsetio je da je Srpska pravoslavna crkva u različitim periodima istorije prolazila kroz progone, zabrane i pokušaje nasilne promene identiteta.
„Zahvaljujući tom iskustvu, duboko razumemo bol pravoslavnih vernika u Ukrajini i smatramo da se sva sporna pitanja mogu rešavati samo bratskim dijalogom, a nikada silom“, rekao je.
Govoreći o ulozi Carigradske patrijaršije, istakao je da crkva ne sme postati instrument politike.
„Pozvani smo da ne sudimo lično nikome, pa ni patrijarhu Vartolomeju, već da odgovorno i s ljubavlju svedočimo istinu kako ju je crkva vekovima čuvala. Uvek je opasno kada se interesi velikih sila prepliću sa životom crkve“, rekao je episkop.
Prema njegovim rečima, postoji rizik da se duhovna pitanja pretvore u geopolitičko nadmetanje.
„Crkva Hristova ne sme biti sredstvo bilo kakve politike, ni Istoka ni Zapada. Njena misija nije da služi zemaljskim centrima moći, već Jevanđelju i spasenju čoveka“, naglasio je.
Dodao je da sva pitanja koja opterećuju pravoslavlje treba rešavati saborno, „u duhu bratskog dijaloga i uzajamnog poštovanja“, a ne jednostranim odlukama pod uticajem svetovnih interesa.
„Najveća opasnost za pravoslavlje nije u tome što postoje različita mišljenja, već u tome što možemo izgubiti ljubav, smirenje i svest da smo jedno u Hristu. Bez toga svaka podela postaje dublja i teža za isceljenje“, rekao je.
Episkop je naveo da je najveći izazov očuvanje vere i odnosa čoveka sa Bogom.
„Najveći izazov nije spoljašnji, već unutrašnji, da čovek sačuva veru, ljubav i zajednicu sa Bogom u svetu koji sve više živi bez Boga“, rekao je.
Dodao je da je čovek danas „okružen bukom, brzinom i strahom“, da porodica prolazi kroz krizu, a mladi često odrastaju bez čvrstog oslonca.
„Crkva zato ima dužnost da ne osuđuje, već da svedoči Jevanđelje ljubavlju, smirenjem i istinom“, naglasio je.
Kao posebno važno pitanje za Srpsku pravoslavnu crkvu naveo je Kosovo i Metohiju:
„Ne samo kao političko pitanje, već kao duhovni centar našeg naroda i vere. Tamo su naše svetinje, mučenici i koreni“, rekao je.
V.Mitrić
