Prelepi hram, sa uređenom portom kao najlepšim vrtom, posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, u Banji Koviljači, u samom podnožju legendarnog Gučeva, nedaleko od reke Drine, obeležio je pola veka službe rodu i Bogu, uz arhijerejsku liturgiju koju je služio episkop šabački Jerotej (Petrović), na duhovno zadovoljstvo i radost vernika, ne samo iz tog turističkog mesta i lečilišta, već iz drugih delova Jadra, Srbije, Republike Srpske i rasejanja.
Sve ih je, kako kaže vernik Milan Knežević, „sabrala ljubav Božja, božanstveno pojanje episkopa Jeroteja i gostoljubivost ovdašnjeg sveštenstva i ljudi, koji su ostali verni veri svojoj pradedskoj i kad je bilo najteže“.
– Pokazalo se, i u Banji Koviljači, i te kako, da nas je vera održala i zato, s razlogom, kažemo njojzi hvala – kaže Duško Vukotić, koji je stigao iz Beograda. – Duhovno osnaženi i okrepljeni, evo, spremni smo i za najveće izazove. Zato nema lepšeg okupljanja od ovog oko i u našim hramovima.
– U svetim apostolima Petru i Pavlu se svi mi nekako pronalazimo – poručio je vladika Jerotej. – Nisu oni neki antički heroji koji su nedodirljivi, koji nikada ne padaju i ne greše, nego su ljudi od krvi i mesa – ljudi koji imaju srce živo, toplo i puno ljubavi. Zato su veliki pred Gospodom, i Gospod je upravo izabrao ovu dvojicu i dao im da dožive jedan ovakav pad – jedan da bude progonitelj hrišćana, a drugi da ga se odrekne tri puta, da bismo mi ljudi imali nadu i veru da možemo da se spasemo i da vidimo koliko nas Gospod voli i koliko nam prašta. Svi vi žitelji Banje Koviljače treba da se ponosite što imate ove svetitelje za uzore i što je ovaj vaš divni hram posvećen svetim apostolima.
Pomenuti apostoli, po rečima episkopa Jeroteja, „i danas svedoče kao i pre pedeset godina kada je podignut ovaj sveti hram“.
– Nažalost, u ovom mestu vaši prethodnici su se obrukali, nisu se pokazali dostojni hrišćanskog zvanja, jer je ovo jedino mesto u našoj eparhiji gde je crkva bila srušena – rekao je vladika Jerotej. – Zato je blaženopočivši vladika Jovan Velimirović, u čije vreme je ovaj hram i podignut, toliko stradao i toliko mu je bilo stalo da se podigne ovaj hram na mestu onoga koji je bio u parku ispred banje. Bolela ga je ta rana koja je ovde postojala, ali eto, žitelji ovog mesta su pokazali da se kaju i evo, pedeset godina on stoji i svedoči to pokajanje. Hvala Bogu, pun je hram, dolazite u njega svi vi, ali i mnogi od ovih ljudi koji dolaze da se leče ovde u ovu našu banju, svedočeći lepoti i divoti ovoga svetoga hrama. Ovo pokazuje kolika je ljubav Božja, jer i ovo mesto je doživelo sudbinu svetih apostola sa svojim padom, ali istovremeno i svoje veličanstveno ustajanje i podizanje, potvrđujući da su istinite reči svetih apostola Petra i Pavla o vaskrsenju Hristovom koje se i u nama dešava. Svedočimo, dakle, da smrt ne može pobediti večni život koji dobijamo u Crkvi.
Vernici u Banji Koviljači i čitavom Jadru nikad se nisu pomirili sa rušenjem bogomolje, u parku, kraj puta ka Loznici, gde su komunističke vlasti podigle restoran, koji je, u međuvremenu, postao ruina nad ruinama i ne liči ni na šta, niti nečemu služi. Pokazalo se, kaže vernik Zoran Marković, da je „sve oteto – prokleto“. U to vreme, kako kažu, u SFRJ je „drmao“ nekadašnji krupanjski, rođeni Nikšićanin koji je došao u Loznicu sa tri godine – pop Vlada Zečević, Brozov većnik AVNOJ-a, koji je bio savezni ministar policije! Kasnije će, posle rušenja hrama, da čuveni restoran „Kur salon“, koji sada blista kao nikad ranije zahvaljujući brizi države i SB „Banja Koviljača“, pretvore u magacin za mineralna đubriva.
– I nisu slučajno, u podnožju Gučeva, na nekoliko stotina metara od Drine, između Loznice i Banje Koviljače, čija su lekovita svojstva poznata i tada bila čitavom svetu, podigli hemijsku industriju, koja je, takođe, doživela apsolutni krah i sada, u stanju u kakvom je, opljačkana i uništena, svedoči najbolje o onima koji su je, baš tu, instalirali da Jadrane ponize i bace u senku sve lepote i druge blagodeti ovog kraja – priča Milutin Stevanović, vernik iz Donjih Nedeljica. – Želeli su lokalni vlastodršci, među kojima je bilo najviše onih sa strane, u sadejstvu sa onima u Beogradu, da ugase i našu duhovnost, i kulturu, i silne potencijale za lečenje, ali, eto, nisu uspeli. Hvala našem episkopu Jeroteju što nas ovako okuplja, sa pažnjom, radošću, žarom vere i ljubavlju. Takvima nam niko ništa ne može.
Posle svečanog ophoda oko crkve i rezanja slavskog kolača, usledio je bogat kulturno-umetnički program, što je sve tako lepo bilo, kako primećuje vernik Drago Mirković, „kao da sami Bog šalje poruku o neuništivosti našeg roda, naše vere i naše otadžbine“.
V. Mitrić
