Trinaesta beba rođena je u Loznici zahvaljujući lokalnom programu vantelesne oplodnje. Iza ovog broja krije se mnogo više od statistike, tu su nada, borba, izmene propisa u korist čoveka i odluka da se, uprkos birokratiji, stane na stranu života.
U društvu u kojem se natalitet često pominje samo u demografskim analizama, Grad Loznica godinama unazad vodi jednu upornu borbu, za novi život. Od 2020. godine ovaj grad na zapadu Srbije finansira pokušaje vantelesne oplodnje iz sopstvenog budžeta, i to ne kao pomoć već kao pravo građana.
Kako ističe Tanja Glišić Matić, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti, Loznica je otišla korak dalje u odnosu na republičke propise. „Podigli smo starosnu granicu za žene sa 45 na 47 godina, omogućili smo ženama da konkurišu i bez partnera, a dodatno je dovoljno da samo jedan od partnera ima prebivalište na teritoriji grada. Život je, prosto, širi od svake odluke.“
Upravo te izmene, kaže, omogućile su rađanje dve bebe u poslednje dve godine od majki koje imaju više od 47 godina. One danas uživaju u majčinstvu, a Grad u potvrdi da je promena pravilnika bila ispravna.
Za program podrške VTO u Loznici iz gradskog budžeta za tu namenu godišnje se izdvaja šest miliona dinara. Ukupno je do sada uloženo više od 23 miliona. Trinaesta beba rođena u ovom okviru nije samo broj, ona je simbol jedne politike zasnovane na ljudskosti, razumevanju i spremnosti da se zakon prilagodi stvarnom životu.
