Spomenik potpukovniku Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini biće postavljen u centru Loznice, kod Robne kuće i kružnog toka, gde je poginuo 31. avgusta 1941. godine. Inicijativu za izmeštanje spomen-obeležja tom junaku, koju su podneli sugrađani, zvanično je prihvatilo Gradsko veće, kojim je predsedavala gradonačelnica Dragana Lukić.
Loznica je, predvođena potpukovnikom Misitom, igumanom manastira Tronoša i čuvenim šumarom Milivojem Lazićem Mikanom, 31. avgusta 1941. godine postala prvi grad oslobođen od fašista u tada porobljenoj Evropi!
Ovu istorijsku činjenicu Jadrani već godinama obeležavaju parastosom na grobu potpukovnika i na mestu njegove pogibije. Dugo je ovaj događaj svetskog značaja bio prekriven velom tajne, a deo vlasti, pre 5. oktobra 2000, protivio se postavljanju skromne spomen-biste kraj rečice Štire, u akciji koju su tada sproveli predstavnici SRS na čelu sa Ivkom Veselinovićem, Branom Đukanovićem i Milovanom Mihailovićem.
– Ovo je bio prvi veći udar na fašiste u Kraljevini Jugoslaviji u to vreme – kaže Ivko Veselinović, koji je i autor knjige na tu temu. Tada su Loznica i Banja Koviljača postala prva mesta u Evropi koja su nacisti napustili. Ustanici iz Jadra, poput Misite i Georgija Bojića Džiždže, igumana manastira Tronoša, zaslužili su da ih slave ne samo kod nas…
U sjajnoj bici za oslobođenje Loznice, koja je dan ranije dogovorena u manastiru Tronoša, zarobljena su 93 fašistička vojnika – prvi uhvaćeni okupatorski jurišnici u Evropi.
Čedomir Čedo Subotić, čiji deda Milan je bio jedan od ustanika, podseća da je „potpukovnik Veselin Misita poginuo u borbi za oslobođenje našeg grada i kraja“.
– Ovo je i dan i događaj koji je zapravo označio početak ustanka našeg naroda protiv okupatora – priča Subotić. Nepravedno je bio zapostavljen godinama, a Bogu hvala, pre nekoliko godina Misiti i ustanicima je postavljeno znamenje na Robnoj kući u Loznici, i gradska vlast obeležava ovaj jedan od najznačajnijih datuma naše istorije. Postavljanje spomenika tamo gde mu je mesto pun je pogodak lokalne vlasti.
Jadrani, inače, i mimo ovog datuma, često odaju počast i rado pričaju o junacima iz avgusta 1941. godine. Decenijama je to bila neka vrsta tabu teme, a sada su konačno priznate zasluge tadašnjih boraca.
Zorica Višnjić, nedavno preminula ugledna novinarka iz Loznice, koja je godinama ukazivala na značaj tog događaja, rasvetljavajući ga iz svih uglova, često je govorila da je „nezamislivo koliko je vremena trebalo da prođe da mu se ukaže valjana pažnja, jer bi se i mnogo brojniji narodi, iz sve snage, ponosili takvim biserom iz svoje prošlosti“.
– Stric moje bake, Olge Banković-Radojević, Milivoje Mikan Lazić, ugledni šumar, bio je blizak saborac Veselina Misite i Georgija Bojića, na šta smo uvek bili ponosni – kaže Petar Banković, diplomirani ekonomista iz Loznice.
Žalosno je, kaže Marica Mitić, što su posle Drugog svetskog rata neki od slobodara poput njenog strica Mikana i Georgija Bojića Džiždže, oterani na robiju. Džiždža je streljan. Tadašnje vlasti su se potrudile da mu se ni danas za grob ne zna. Mikan je izdržao višegodišnju robiju.
Ne zna se ništa ni o heroju Jadra Milanu Subotiću. Pokrenuta je inicijativa za rehabilitaciju igumana Bojića, Sremca iz sela Jasika, ali nije realizovana, jer je sudija koji je vodio predmet u nadležnom sudu u Šapcu, inače Lozničanin, ocenio da, navodno, „ima odgovornost po komandnoj odgovornosti“, kao da je sudio u Haškom tribunalu. Činjenica je da ni na montiranom suđenju u Vukovom domu kulture niko nije svedočio o bilo kakvom zločinu tog uglednog duhovnika, rodoljuba i čoveka. Zato je još čudnija odluka o odbijanju rehabilitacije igumana, ali postoji inicijativa da se to pitanje ponovo pokrene.
Milivoje Lazić je autoru ovih redova rekao da ga je, po izlasku sa robije, sreo pop Vlada Zečević, većnik AVNOJ-a i prvi ministar policije SFRJ, koji mu je rekao:
– Mikane, što mi niste javili za Džiždžu. Džiždža je bio divan čovek i monah.
Čak je Vlada završio meni da se vratim i radim u „Boranji“ kao šumar, u upravi, jer je znao da sam, kao i Džiždža, džabe uhapšen. I radio sam u upravi sve dok Vladina moć nije oslabila, a onda su me „udbaši“ najurili u šumu – što mi nije bilo teško. Vlada je i sam znao koliko je važan 31. avgust i mi njegovi učesnici.
Napad na nemačke fašiste u Loznici označio je početak ustanka srpskog naroda protiv okupatora u Srbiji. Ustanak srpskog naroda protiv okupatora otpočeo je prvim ustaničkim akcijama na Nemce, koje su bile u znaku onesposobljavanja i zatvaranja ključnih puteva koji vode iz Šapca i Valjeva ka središtu Podrinja.
OBELEŽJE
Bista hrabrog oficira u Loznici, Foto V. Mitrić
Ne zna se gde mu je grob
Iguman Bojić je posle streljanja sahranjen na Donješoranskom groblju u Šapcu. Sutradan je grob bio prekriven cvećem sa svih strana. Uplašeni da će i mrtav da im smeta, Brozovi „udbaši“ su ga iskopali i ne zna se gde je potom pokopan.
Podsećanja radi, Turci su u Zvorniku otrovali 1799. godine tronoškog igumana Stefana Jovanovića, koji je kanonizovan pre nekoliko godina i dozvolili su da bude sahranjen na groblju u zvorničkoj srpskoj varoši. Ubrzo, Turci su dozvolili da posmrtni ostaci igumana budu odneti u Tronošu, gde je dostojno sahranjen…
