Na trgovima koji mirišu na jutarnju kafu, u parkovima gde lišće tiho šušti pod koracima prolaznika, na šetalištima u letnji dan, uz reke ili među kamenim ulicama starih varoši, uvek se iznenada pojave dvoje ljudi, skromni po držanju, ali raskošni po zvuku. Vesna i Nenad Jovanović, supružnici i muzički saborci, dolaze bez pompe i reklame, sa klavirom i gitarom, da ponude ono što smatraju najdragocenijim, muziku koja briše granice i razlike, koja u sebi nosi tiho obećanje njihovog životnog slogana “Pobediće ljubav”.
Vesna Jovanović, profesorka klavira sa gotovo tri decenije rada u prosveti, izašla je iz učionice da bi svoj instrument postavila pod vedro nebo. „Muzika je moj poziv, ali i moj način da razgovaram sa ljudima,“ kaže. Nenad, gitarista koji skromno priznaje da se „ceo život trudi da svira gitaru“, njen je neraskidivi saputnik u ovom nesvakidašnjem poduhvatu.
„Putujemo po celoj Srbiji. Koliko god je moguće, posvećujemo se i većim i manjim gradovima. Na repertoaru je klasična muzika, filmska muzika, numere iz serija, popularne domaće i strane pesme, evergreen melodije, davno zaboravljene starogradske pesme, ali i dečje pesmice i lepa narodna pesma, sve ono što može da dotakne dušu prolaznika“, objašnjava Nenad.
Njihova scena je svuda gde ima ljudi. Ponekad su to centralni trgovi gde deca zastanu, a stariji tiho zapevaju. Nekada su to parkovi gde prolaznici usporavaju korak, poneseni poznatim uvodom neke filmske teme. Muzika postaje neplanirani deo dana, trenutak u kome se gradska užurbanost smekša, a nepoznati ljudi odjednom dele isti osmeh.
„Najlepše je što se reakcije razlikuju od grada do grada,“ ističe Vesna. „Sve zavisi od energije mesta, od dana, od vremena. Postoje gradovi sa posebnom energijom, i to osećamo. Osećamo kada ljudi vole muziku, kada prepoznaju dobru i kvalitetnu pesmu.“
Ono što Vesna i Nenad stvaraju nije samo koncert u prolazu. Njihova muzika, izvedena bez pozornice, oslanja se na neposrednost i ranjivost trenutka. Gledaju u oči publike, odgovaraju na osmeh ili tihi aplauz. Ljudi prilaze, pitaju, predlažu pesme.
„Muzika nas uči strpljenju i zahvalnosti,“ govori Vesna. „Uči nas da se oslonimo jedno na drugo, da verujemo da ono što radimo ima smisla, čak i ako na trenutke izgleda skromno i neupadljivo.“
Na to pitanje hoće li ljubav pobediti, Nenad i Vesna odgovaraju bez oklevanja: „Hoće, naravno. Mi verujemo u to.“
