Uoči 92. Vukovog sabora, Loznica je, u petak 5. septembra, bila domaćin prvog predstavljanja nove zbirke priča „Nevidljivi spisatelji“ dr Dragana Damjanovića. Biblioteka Vukovog zavičaja, u kojoj je promocija održana, bila je ispunjena posetiocima, a simbolika izbora mesta nije slučajna, autor je upravo Loznicu želeo kao početnu tačku književnog puta ove knjige, u gradu iz koga potiče Vuk Karadžić, čije ime i danas označava kulturnu i duhovnu orijentaciju srpskog naroda.
Mirjana Pejak, direktorka Biblioteke i domaćin večeri, podsetila je publiku da je reč o piscu i novinaru sa Kosova i Metohije, koji je već afirmisan kao romanopisac i dobitnik više priznanja. Novom zbirkom, naglasila je, on „pokazuje jedinstvenost i hrabrost da u prvi plan stavi tihe, skromne i nenametljive ljude“.
„Divno je što je autor svoje junake nazvao ‘nevidljivim spasiocima’. Knjiga nas navodi da razmislimo o ljudima koje smo sreli, a koji su zaslužili da ih se setimo, da im se javimo ili napišemo priču o njima. Zbog takvih ljudi imamo veru u čovečanstvo“, istakla je Pejakova.
Emocionalni trenutak večeri obeležilo je obraćanje Dušana Kneževića, prijatelja autora, koji je sa suprugom stigao sa Zlatibora. U vidu otvorenog pisma, on se zahvalio piscu što je „tiši svet pretočio u priču“.
„Učinili ste da tišina ima glas, da senka ima svetlost, a obični ljudi dobiju svoju priču. Hvala Vam u ime svih koji prolaze tiho, ali ostavljaju trag“, poručio je Knežević.
Promocija knjige „Nevidljivi spasioci“, kako je ocenio mr Vladimir Marković, ugledni univerzitetski poslenik, „ostaće pamćenje za sva vremena, ali i dokaz da će knjiga, zaista, sve da preživi zahvaljujući ljudima poput Dragana Damjanovića, njegovih junaka i saradnika i saborca iz života, književnog sveta, ali i Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika na čijem je čelu godinama, kao čelnik koji je, uz ostalo, uveo u nju i Odeljenje za duhovnost, koju nema nijedna akademija u Evropi“.
Narodni i crkveni dobrotvor, Zoran Marković iz Loznice, rodom iz Rađevine i njegov prijatelj, Zoran Ljubinković iz Zajače, čiji je sin Đorđe, sveštenik u prestonici, zamenik direktora Patrijaršijske uprave SPC, poručuju da su „ostali bez daha, slušajući, na božanstven način, najlepše iz duše našeg, srpskog čoveka“.
„Srećna sam i radosna što se, na ovom mestu, slavilo i davao značaj našoj porodici, kao svetinji, što, zapravo, i jeste i što osećam u duši“, rekla je Ljilja Mitrić, koja je ugledna poslenica gradske uprave u Loznici, čiji suprug Zoran Mitrić, jedan od najboljih i najsručenijih profesora u Jadru, danas, dodaje da su došli, sa njegovim bratom Zvonom, cenjenim građevinskim stručnjakom i poslenikom, da uživaju u stvaralaštvu, što je, kako su osetili, i izvestan omaž i onima koji nisu među nama, među kojima je i nedavno upokojena njihova majka Milena, koju, osim njih, žale i mnogi dobri ljudi Jadra.
„Samo je ovakvo stvaralaštvo besmrtno“, poručio je Mića Đorđević, Lozničanin, koji slovi za plemenitog čoveka, ljubitelja i znalca kulture i duhovnosti, za privrednika koji čini dela i umetničke vrednosti. „Našim dušama, uvek, treba radost, a ovo je svetao primer. I to su ‘mostovi’ koji spajaju ljude i koji su, davno, pored ostalog, spojili mene sa, rekao bih, legendarnim arhimandritom Lazarom Kršićem iz Manastira Tavne, kod Bijeljine, sa leve obale Drine, čime naši životi postaju bogatiji u svakom pogledu.“
I profesorka dr Darinka Vučinić podsetila je da nije slučajno što je prvo predstavljanje knjige upravo u Vukovom kraju.
„Vuk je svojim delom naš narod upisao u kartu sveta. Gete je smatrao da se i mnogo veći narodi ne mogu pohvaliti stvaralaštvom kakvo je Vuk sabrao. Damjanović svojom knjigom pokazuje da to blago i danas živi u ljudima koji svojim tihim dobročinstvom nose duhovnost naroda“, kazala je između ostalog profeosrka.
Vladimir Mitrić, novinar „Večernjih novosti“, uporedio je delo Damjanovića sa misijom Vuka Karadžića.
„Kao što je slavni Vuk iz narodnog blaga izvukao ono najbolje, tako Damjanović izvlači najbolje iz duša naših ljudi. Obične ljude pretvara u legende koje imaju šta da kažu“, naglasio je Mitrić.
„Bilo je istinsko zadovoljstvo, prvo, da se učestvuje u Vukovom kraju, među divnim ljudima i, rekao bih, toplom i inspirativnom publikom, čime mi je bila čast da se obratim u kolevci srpskog jezika“, rekao je akademik Damjanović iza koga je, već, tridesetak vanserijskih romana. „Ovde je sjajan duh i tradicija našeg naroda. Publika je bila divna, srdačna, pažljiva, onako kako samo duša jednog naroda, i to divnog, može da bude. Energija i toplina koju sam osetio među ljudima u mom srcu će da ostavi neizbrisiv trag. Organizatori, pre svega, direktorka Mirjana Pejak, učinili su atmosferu za pamćenje, a svaki gost, sa osmehom i aplauzima, praktično je učestvovao u ‘dogradnji’ ove knjige, na najlepši mogući način, što je bila i moja želja. Ovakva publika me podstiče da još više pišem, jer takvi susreti me osnažuju, ostaju nezaboravni. Stajao sam pred ljudima koji pisanu reč doživljavaju, ne samo kao umetnost, već kao način svog života. Ovi divni ljudi su, duboko sam osetio, dušom su slušali svaku reč. Na najbolji način srpski i vukovski.“
Kako se čulo na promociji, Damjanović je do sada objavio više romana, za koje je dobio značajna priznanja. Nova zbirka, međutim, predstavlja korak ka savremenoj pripoveci, zasnovanoj na stvarnim događajima i ljudima „koji su tiho i nenametljivo ostavili neizbrisiv trag u tuđim životima“.
U vremenu u kojem, kako je istaknuto, senzacija i površnost često nadvladaju, „Nevidljivi spisatelji“ donose priče o onima koji ne traže pažnju, ali je svojim delima zaslužuju. Tako ova knjiga postaje ne samo književno delo, već i moralni podsetnik da veličina postoji i u tišini, i da prave vrednosti, ma koliko nevidljive, ostavljaju najdublji trag.
