„Nije svejedno kojim pismom pišemo i kojim će pisati naša deca,“ poručio je ministar kulture Nikola Selaković otvarajući 92. Vukov sabor u Loznici, na Međunarodni dan pismenosti. „Sabor je jedna od najzvučnijih srpskih reči, pogotovo u Vukovoj Loznici, na dan kada se sabiramo oko njegovog zaveta, kao što je on sabirao reči koje tvore jezik. Narod koji govori sabranim jezikom i sam se sabira,“ dodao je ministar, podsećajući da utemeljenje i reformisanje „nikada nisu završeni, oni su život jednog naroda“.
Selaković je podsetio i na mere koje Ministarstvo kulture sprovodi radi očuvanja ćirilice, od osnivanja Muzeja ćirilice u Bajinoj Bašti, preko otkupa knjiga na ćirilici za javne biblioteke i formiranja novih bibliotečkih fondova, do nabavke dvojezičnih tastatura za javnu upravu. „Borićemo se za posebne podsticaje ćiriličkim izdavačima, bolju poresku politiku, kao i za povlašćeni položaj ćirilice u sredstvima javnog informisanja sa nacionalnom frekvencijom. Ako je mi ne zaštitimo, to umesto nas neće učiniti niko,“ poručio je ministar.
Svečano otvaranje u Vukovom domu kulture okupilo je brojne zvanice i posetioce. U ime domaćina pozdravnu reč uputila je gradonačelnica Loznice Dragana Lukić, i istakla da je Vukov sabor mesto na kom se iznova osluškuju jezik, tradicija i kulturna baština koje povezuju generacije.
Umetnički program „Pesmo moja“, u kojem su spojene poezija i muzika, predvodila je mecosopran Nataša Radovanović, sa scenarijem i režijom Milorada Damjanovića.
Uoči svečanosti, u Galeriji „Mina Karadžić“ otvorena je postavka „Muzeja ćirilice“ iz Bajine Bašte,a do nedelje, publika će moći da isprati predstavljanje knjige Bura nad dinastičkom kućom (Matica srpska), izložbu posvećenu istoričaru književnosti Golubu Dobrašinoviću, likovnu postavku „Sa ešara 2024“, predstavu Pop Ćira i pop Spira vranjskog pozorišta, promociju kalendara „Danica“ Vukove zadužbine, knjige Male priče o Vuku, kao i izložbu „Srpska pisma i srpske crkve“ i skup slavista u okviru Međunarodnog slavističkog centra.
Završna svečanost biće održana u nedelju 14. septembra na saborištu u Tršiću, uz tradicionalno podizanje zastave, svečanu besedu prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović i pozorišni igrokaz Nevesinjski bon.
Vukov sabor, pokrenut 1933. godine u Tršiću, uvršten je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Tokom devet decenija postojanja postao je simbol očuvanja jezika, kulture i narodnog stvaralaštva, ali i mesto susreta generacija koje traže inspiraciju u delu Vuka Karadžića. U tom duhu, ovogodišnji Sabor poziva da se reč ne samo čita nego i tvori, a pismo prenese kao živo nasleđe onima koji dolaze.
