Grad Loznica i Osnovna škola „14. oktobar“ u Dragincu raspisali su konkurs „Dani dečje poezije i proze“ – Draginac 2025, koji se organizuje četrdeseti, jubilarni put.
– Pravo učešća imaju sva deca, učenici osnovnih škola iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Na konkurs se šalju samo originalni, neobjavljeni radovi, otkucani u jednom primerku, na srpskom jeziku, potpisani punim imenom i prezimenom, tačnim nazivom, adresom i telefonskim brojem škole koju učenik pohađa. Tema je slobodna. Rok za dostavljanje pesama i priča je 1. oktobar 2025. godine – kaže Svetlana Alimpić Đokić, direktorka pomenute škole u varošici koja je dobila ime po kraljici Dragi Mašin, središtu Gornjeg Jadra.
Radovi treba da se šalju na adresu: OŠ „14. oktobar“ Svetosavska broj 8, 15311 Draginac, sa naznakom „Dani dečje poezije i proze“.
Žiri će dodeliti: prvu, drugu i treću nagradu za pesmu; prvu, drugu i treću nagradu za priču, pohvaliti deset autora pesama, deset autora priča i deset najuspešnijih škola na Konkursu.
Svi nagrađeni učenici – autori biće pozvani da zajedno sa svojim nastavnicima srpskog jezika, odnosno učiteljima, budu gosti Draginca i Loznice i učesnici dečje književne manifestacije „Dani dečje poezije i proze“, koja će se ove godine održati u subotu 11. oktobra.
Nagrađenim učenicima biće uručene knjige i diplome. Sa njima će se družiti učenici iz Draginca i naši poznati pisci za decu. Specijalni gost ovogodišnje jubilarne manifestacije biće pisac Uroš Petrović.
– Grad Loznica je, uz organizovanje ove, uveliko čuvene manifestacije, rado prihvatio i pokroviteljstvo – kaže Dragana Lukić, gradonačelnica Loznice. – Dužni smo da držimo do kulture sećanja. A tragedija nad tragedijama koja je zadesila Gornji Jadar, u oktobru 1941. godine, kada je, na najbrutalniji način, streljano oko 3000 nevinih ovdašnjih ljudi, i to pretežno nejači, kroz sprovođenje zloglasne kaznene fašističke ekspedicije kojom je komandovao zloglasni fašistički general Franc Beme, obavezuje nas da se sećamo i odajemo počast našim, srpskim mučenicima, koji su stradali samo što su imali ime Srbina. I da se uvek zalažemo, apelujemo i molimo da se tako nešto nikad i nikome ne ponovi.
Dragoceno je, kaže gradonačelnica Lukić, što se „kroz stvaralaštvo mladih odaje počast palim žrtvama, ali i svedoči da slobodarstvo, pravda, čovekoljublje i ljubav u našem narodu ne samo da preživljavaju, uprkos svemu što nas je snašlo u istoriji, već i vaskrsavaju vazda još jače, šire i blagotovornije za ljudske duše“.
– Naša deca su naša budućnost i negovanje njihovog stvaralaštva, uz sve drugo, jeste nasušna potreba i za to će uvek biti načina i prilika da ih podržimo, pomognemo i nagradimo – kaže Lukićeva. – Ponosna sam što je naš grad u samom vrhu, ne samo u Srbiji, kroz sveobuhvatne mere za podsticaj mladih od onih za učenje, za stvaralaštvo, stvaranje novih porodica, rađanja dece. Samo tako možemo da odužimo dug našim slavnim precima poput onih koji su se, u našem kraju, za krst časni i slobodu zlatnu borili na Ceru, do ovih nedužnih stradalnika i mučenika, koji su, odavno, bez sumnje, postali sveti.
Pored lepo uređenog Spomen kompleksa u Dragincu, u čijem je središtu spomenik rad akademskog vajara Ostoje Gordanića Balkanskog, u obližnjim Cikotama, gde je streljano više od 800 meštana tog crnog oktobra 1941. godine, među kojima su bila i deca rođena samo pre nekoliko dana, kako bi namirili „zacrtani broj“, čineći „matematiku“ streljana 100 za jednoga, podignuto je velelepno spomen-obeležje, rad akademika profesora Draga Mirkovića iz Bijeljine, rodom iz Macavara u Banjanima, u Staroj Hercegovini. Zahvaljujući radu, trudu i zalaganju Živote Isaković, predsednika GO SUBNOR Loznica, rodom iz Jarebica u Jadru, čiji je otac Radosav uspeo da preživi streljanje kao dečak, posle više od 80 leta i cikotski stradalnici dobili su „spomen kuću“. Ovo bogougodno delo pomogli su zdušno grad Loznica i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i graditelj Mirković. Objavljena je brošura „Krvavi oktobar 1941 u Gornjem Jadru“, o danima stradanja, čiji je urednik pomenuti Isaković, koja je, zapravo, deo spomen kompleksa učinjen pisanim putem.
V.Mitrić
