Divčibare, uz mnoge lepote, koje su sve očitije, imaju gljive kakvih malo gde ima i po lepoti, i po ukusu, ali i po broju.
Rodile su tako, kako kaže protinica Branka Pavlović, „kao čičak“, imalo ih je na sve strane, dok ih sabira kod „Markovih konaka“, a svaki primerak je kao za izložbu. Gljivari će uskoro da organizuju saborovanje na ovoj lepoj planini, ali je, u tom kraju, vazda, svaki domaćin i češći gost ljubitelj gljiva i sve je više njenih poznavalaca, što nije ni lako ni jednostavno.
– Sada je najviše „sunčanica“, „brezova“, „vrganja“ i borove rujnice – priča nam protinica Branka, koja je čuvena po spremanju gljiva na „stotinu jedan način“, a, kako kaže, posebno ih sprema za svoju čeljad, koja ih vole do te mere da bi, posle jela, i „prste da poližu“. Za gljive treba znanje, boravak u prirodi i, pre svega, vođenje računa da ove lepote sačuvamo i zaštitimo. Ove gljive su primer da smo dostojni boravka i života na ovoj divnoj srpskoj planini.
A, prota Stojadin Pavlović, kod hrama posvećenog Svetom Pantejlmonu, na mestu gde su komunisti hteli da šire „Titov gaj“, ponosno pokazuje još gljiva iz ovog „kola“.
– Kolo, tako ovdašnji ljudi zovu razne periode branja gljiva, kojih je najviše u pozno proleće, krajem leta i početkom jeseni – priča prota, koji je, uz vladiku Lavrentija, najviše doprineo gradnji ovdašnjeg hrama, posle čega je planina, po opštoj oceni, u svakom pogledu oživela, pa su i dragocenosti poput gljiva postale vidljivije. Ovo su, nema dileme, Božji darovi Divčibara, po svemu posmatrano.
V.Mitrić
