Dr Aleksandar Isaković, naš najbolji oftalmolog, danas je i na master studijama medicine zdravog starenja na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a kao ugledni lekar iz Loznice, zaljubljenik u prirodu, zdrav život i vožnju biciklom, kojim je nekoliko puta stigao i do Hilandara, ukazuje da je gojaznost „prekomerno nakupljanje telesne masti i povećanje telesne težine koje narušava zdravlje, deluje kao multisistemski poremećaj koji utiče i na fizičko i na mentalno zdravlje“.
– Nacionalni institut za srce, pluća i krv ističe uzroke gojaznosti (loša ishrana, fizička neaktivnost, životna sredina, genetika) i njenu snažnu vezu sa dijabetesom i kardiovaskularnim bolestima – kaže dr Isaković. – Harvardski izvori o ishrani navode da kod azijskih populacija komplikacije povezane sa gojaznošću počinju sa nižim BMI u odnosu na zapadne, što ukazuje na genetske i metaboličke razlike.
On naglašava da fizički poremećaji kod gojaznosti mogu biti metabolički, odnosno da postoji povećan rizik od dijabetesa tipa 2 usled insulinske rezistencije. Navodi i masnu jetru, hipertenziju, aterosklerozu, koronarnu bolest, moždani udar, zatim respiratorne tegobe (apneja u snu, smanjen kapacitet pluća, otežano disanje), kao i bolove u zglobovima (kolena, kukovi, leđa), osteoartritis. Dodaje i hormonske disbalanse (leptin, insulin, polni hormoni) koji utiču na plodnost i metabolizam, kao i povećan rizik od određenih vrsta raka (debelog creva, dojke, endometrijuma).
Gojaznost nije dobra ni za mentalno zdravlje, pa dr Isaković navodi moguće pojave poput depresije, anksioznosti i niskog samopoštovanja. Prate je prejedanje, emocionalno jedenje, socijalna stigma koja dovodi do izolacije ili stresa, kao i hronična upala niskog stepena, izmenjen metabolizam i hormonska regulacija.
– Najbolji načini za regulisanje težine kod gojaznosti i njeno dugoročno održavanje jesu postepen gubitak težine koji se ne može postići brzo – naglašava dr Isaković. – Potrebni su vreme i doslednost u pridržavanju zdrave ishrane, redovnom individualizovanom vežbanju, dobrom snu i upravljanju stresom.
On kaže da je rešenje „sporo i postepeno mršavljenje, 0,5–1 kilogram nedeljno“, jer brži gubitak težine često dovodi do njenog vraćanja. Fokus je na uravnoteženim obrocima sa kontrolisanim porcijama, uz više povrća, voća, integralnih žitarica i nemasnih proteina. Treba smanjiti unos zaslađenih pića, rafinisanih ugljenih hidrata i prerađene hrane. Preporučuje se 150–300 minuta nedeljno umerenog kardio treninga (hodanje, biciklizam, plivanje), uz trening snage 2–3 puta nedeljno. Važno je obezbediti 7–8 sati sna i upravljati stresom (joga, pažnja, relaksacija). Značajna je i podrška porodice i prijatelja, kao i vođenje dnevnika ishrane i fizičke aktivnosti.
Dr Isaković ističe da je redovna fizička aktivnost ključna i u kontroli težine i u smanjenju rizika od komplikacija. Vežbanje povećava potrošnju kalorija, podstiče energetski deficit, poboljšava metabolizam, smanjuje krvni pritisak, šećer i holesterol, štiti mentalno zdravlje i podiže kvalitet sna.
On preporučuje kombinaciju vežbi: hodanje, biciklizam, plivanje, vežbe snage sa tegovima, trakama ili sopstvenom težinom, kao i jogu i istezanje za fleksibilnost. Kao primer navodi muškarca starijeg od 50 godina, visine 188 cm i težine 97 kg, kome je cilj kontrola težine, savetuje postepeno uvođenje aktivnosti i prilagođavanje individualnim mogućnostima.
– Početi jednostavno – sedeti manje i kretati se više – kaže dr Isaković. – Hodati gradom, penjati se uz stepenice, biti aktivan sa prijateljima. Dobro je pronaći društvo za aktivnosti koje prijaju. Ako postoje zdravstveni problemi ili bolovi, potrebno je konsultovati lekara. Važno je postavljati realne ciljeve i biti istrajan.
Na kraju, dr Isaković podseća da je FITT sistem i danas osnovni princip za propisivanje vežbanja u skladu sa fiziološkim stanjem i potrebama. Američki koledž za sport i medicinu uveo je princip „Vežbanje je lek“, a mišići se danas posmatraju i kao endokrini organ koji tokom aktivnosti luče hormone miokine, pozitivno delujući na skoro sve sisteme organizma.
