U vremenima velikih iskušenja rađaju se najčistiji primeri ljudskosti. Tamo gde mnogi posustanu, svetli pojedinci zablistaju kao stubovi naroda.
Profesorka dr Marija Zdravković, lekarka, majka i naučnica, ponela je jedno od najviših priznanja Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika (SKANU) – Zlatnu povelju „dr Draga Ljočić“.
U KBC „Bežanijska kosa“, kojom rukovodi kao direktor, lečeno je više od 61.000 pacijenata tokom pandemije koronavirusa. Za mnoge je ta bolnica bila poslednja nada – kao što je profesorka dr Marija Zdravković, sa kolegama, koleginicama i zdravstvenim radnicima, bila vera da život pobeđuje.
Saopštavajući odluku o nagradi, u ime SKANU, Vladimir Mitrić, sekretar za odnose s javnošću, rekao je:
– Postoje lekari koji leče, ali i oni koji uz lečenje uzdižu i duh nacije.
Dr Zdravković je oličenje posvećenosti, nauke i ljubavi prema čoveku.
Nagrada koja nosi ime prve srpske lekarke dr Drage Ljočić odlazi u njene ruke kao znak zahvalnosti, ali i kao zavet budućim generacijama. Jer u trenucima kada su mnogi iz drugih branši bežali, ona je stajala uspravno.
Kao kardiolog, internista i lekar, slušala je srce naroda.
Kao rukovodilac, vodila je timove u najtežim danima – bez straha za sebe i svoj život. Kao i danas.
Zato je danas među ženama koje je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prepoznala kao stubove borbe protiv pandemije u Evropi i Aziji – rekao je, između ostalog, akademik Mitrić.
Profesorka dr Marija Zdravković doktorirala je sportsku kardiologiju. Usavršavala se u Cirihu, Berlinu, Lajpcigu i Čikagu.
Uvela je kardiomagnetnu rezonancu u kliničku praksu Srbije i bila student generacije.
Osnivač je udruženja, predsednik, učitelj mladim generacijama i čuvar zdravlja ljudi.
Udata je i majka troje dece. Govori engleski i nemački jezik, dok srpski – kako sama kaže – oseća, i sa radošću prenosi svoje znanje.
Dobitnica je titule „Naj Beograđanka“, počasni je građanin Zemuna i nosilac Ordena Karađorđeve zvezde.
Iznad svega, profesorka dr Marija Zdravković nosi tišinu savesti koja zna da je učinila sve što je mogla – i više od toga.
– Zlatna povelja koja joj pripada, dostojnoj da dostojnija ne može biti, nije samo papir, već znak da Srbija još rađa velike žene.
Povelja je ujedno i reč naroda koji zna da bez lekara i svetitelja nema ni opstanka, ni trajanja.
To je zahvalnost jedne zemlje, naroda, vere i nacije, upućena ženi koja je gledala smrti u oči – i nije uzmakla.
U zemlji u kojoj nas uče da je lekar Božji saradnik, a žena stub kuće i svetionik porodice, profesorka dr Marija Zdravković nosi obe uloge – uzdignute glave i čiste savesti.
Zato danas molimo Gospoda da se umnože ovakvi lekari, da ih bude u svakom gradu, bolnici i svakoj novoj generaciji – dodao je Mitrić.
Jer narod koji ima ovakve čuvare života nije izgubljen – niti će ikada nestati.
