U Šabačkom pozorištu sinoć je, u organizaciji Eparhije šabačke i po blagoslovu episkopa Jeroteja (Petrovića), održana prva kulturna i umetnička manifestacija u znak sećanja na nevine žrtve komunističkog terora. Uz vladiku Jeroteja, mitropolita Metodija, brojne sveštenike, monahe, vernike i građane Šapca i okoline, na skupu su prisustvovali i predstavnici gradske vlasti, na čelu sa gradonačelnikom dr Aleksandrom Pajićem.
To je, praktično, završna svečanost u čast žrtvama koje su, od Svete Petke 1944. do Đurđevdana 1945. godine, na najbrutalniji način umorene – oko tri hiljade mučenika Šapčana, ali i žitelja okolnih sela i gradova, postradalih od komunističke ruke na Savskom mostu i drugim šabačkim stratištima.
Eparhija šabačka je već priredila niz duhovnih i kulturnih događaja. Dani sećanja počeli su svetom zaupokojenom liturgijom služenom u spomen-crkvi Svete Petke u Šapcu, podignutoj pored Starog železničkog mosta. U Sabornoj crkvi svetih apostola Petra i Pavla služen je parastos postradalima na Savskom mostu.
Na akademiji, u prepunoj dvorani Šabačkog pozorišta, o stradanju nedužnih ljudi – među kojima su bili ugledni sugrađani, ali i stanovnici Loznice i Vladimirovaca – besedio je episkop šabački Jerotej.
„Molimo se Bogu da nam podari mir i slogu, i molimo se jedni za druge da se ovo zlo nikada ne ponovi, jer smo potrebni jedni drugima“, poručio je episkop Jerotej.
Ova akademija sećanja, prema rečima šabačkog vladike, predstavlja poziv svima u Srbiji da ne zaboravimo nevine žrtve komunističkog terora, jer, kako je govorio patrijarh Pavle, „zlo koje je zaboravljeno, sakriveno i neokajano ostaje izvor novih zala“.
„Večeras se sećamo naših predaka i sugrađana koji su nevini postradali, čija tela je odnela mutna i nabuja Sava, lišavajući ih i groba“, rekao je episkop Jerotej (Petrović).
Episkop je podsetio da je „naš narod kroz istoriju stradao od Turaka, drugih zavojevača, Nemaca, pa i bliskih nam Hrvata“, ali da je „tog krvavog oktobra, pre 80 godina, prvi put u istoriji brat ustao na brata“.
„Poput Kajina koji je, izobličen mržnjom, ubio Avelja, tako smo i mi ubijali jedni druge. Ova tema je bolna, ali moramo, pre svega zbog budućih pokolenja, da o njoj mislimo i govorimo“, istakao je vladika. „Duboko verujem da su mučenici bačeni sa mosta oprostili svojim krvnicima i da se sada mole za nas i ovaj divni grad.“
Maljevima su ubijani, bacani sa mosta u Savu ili klani nevini ljudi – advokati, inženjeri, profesori, sveštenici, zemljoradnici. Posle beseda usledio je dramski prikaz „Kandilo za mučenike“, umetničko delo posvećeno stradalnicima, prožeto svedočanstvima i pažljivo biranom muzikom.
Jedan od organizatora događaja bio je Dušan Stokanović, upravnik Informativno-izdavačke ustanove Srpske pravoslavne crkve i glavni urednik TV Hram i Radija Slovo ljubve, rođeni Šapčanin, čija je porodična kuća na Kamičku.
Stokanović je istakao da je „akademija sećanja prva kulturna manifestacija i umetnički govor o posleratnim stradanjima srpskog naroda i nevinim žrtvama komunističkog terora“. Kao scenarista, oslonio se na istorijsku građu i autentična svedočenja, a u razgovoru za Radio Slovo ljubve poželeo je da „potencijal ovakvih manifestacija proklija i u drugim gradovima Srbije kao seme nove kulture sećanja“.
Za ovu priredbu vladalo je veliko interesovanje i među Šapčanima i među stanovnicima okolnih mesta i Loznice, odakle je bilo i žrtava i dželata. Iako su mnogi stradalnici rehabilitovani, zločinci i nalogodavci nikada nisu javno obelodanjeni.
„Ovo je veliki događaj koji vapi za kulturom sećanja, da se ovakve mrlje ne ponove, da nevini ne stradaju od ruke svojih sunarodnika“, poručili su prisutni, ističući veliki korak koji su načinili episkop Jerotej i Šapčanin Stokanović da se žrtvama najdostojnije oda počast.
V.Mitrić
