Loznica je danas obeležila Svetski dan prevremeno rođenih beba, ističući važnost stručne i brze reakcije medicinskog osoblja u trenucima kada je svaki sekund presudan. Prema podacima lozničkog porodilišta, svaka deseta beba na svetu rodi se pre termina, a slično je i u ovom gradu, gde se godišnje rodi oko 900 beba, od kojih je između osam i deset odsto prevremeno rođeno.
Načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Tanja Glišić Matić podsetila je da je iza svakog uspešno zbrinutog prevremeno rođenog deteta veliki tim zdravstvenih radnika čiji trud često ostaje nevidljiv. Istakla je da upravo između roditeljskog straha i nade stoje lekari, neonatolozi, tehničari i babice koji svojom stručnošću daju snagu porodicama u najtežim trenucima. Loznica će večeras, u znak podrške, ljubičastom bojom osvetliti Vukov dom kulture, most i Muzej Jadra – boja nade, upornosti i snage.
Neonatolog dr Slavica Mrdović navela je da je ove godine u lozničkom porodilištu zabeleženo 758 porođaja i 763 rođene bebe, među kojima je 26 prevremeno rođeno. Najniža gestaciona nedelja koja ostaje na lečenju u Loznici je 34, dok se mlađe bebe upućuju u tercijarne ustanove. Kao slučaj koji najbolje oslikava složenost rada, izdvojila je porođaj žene u 28. nedelji trudnoće, koji se dogodio u toaletu. Beba, teška svega 780 grama, preživela je zahvaljujući brzoj intervenciji dežurnog lekara dr Mirka Mrđena i inicijalnoj nezi, a danas je zdrava trogodišnja devojčica bez posledica.
O komplikacijama koje prate prevremeno rođene bebe govorila je i pedijatar-neonatolog dr Jelena Rakić. Najčešći problemi odnose se na nezrelost pluća, respiratorni distres sindrom, teškoće sa termoregulacijom, hipoglikemije i nemogućnost samostalnog hranjenja zbog nerazvijenih refleksa gutanja. Takve bebe često borave u inkubatorima, nekad i nedeljama, u zavisnosti od gestacije. Među uzrocima prevremenog porođaja najčešće su višeplodne trudnoće, gojaznost trudnica, dijabetes i akutne ili hronične infekcije, zbog čega apeluje da žene koje planiraju trudnoću redovno obavljaju briseve.
Pedijatar i kardiolog dr Mirko Mrđen objasnio je da nijedan organ kod prevremeno rođene bebe nije potpuno razvijen, posebno centralni nervni sistem, koji kontroliše disanje, rad srca i održavanje telesne temperature. Nedostatak surfaktanta u plućima, rizik od hipoksije i česta pojava otvorenog duktusa arteriozusa dodatno ugrožavaju ove bebe. Zato, kako naglašava, inicijalno zbrinjavanje mora biti brzo, precizno i sprovedeno od uigranog tima pedijatara, babica, medicinskih sestara i anesteziologa. Ekstremno prevremeno rođena deca najčešće se hitno upućuju u Institut za neonatologiju u Beogradu, dok se zreliji prevremeno rođeni novorođenčad uspešno zbrinjavaju u lozničkoj bolnici.
Iako suočene s brojnim rizicima, prevremeno rođene bebe mogu izrasti u potpuno zdrave osobe, istakao je dr Mrđen. Mogu kasniti u razvoju ili biti sklonije infekcijama, ali vremenom sustižu vršnjake. „Često ih zovemo malim herojima, ali te bitke nikada ne bi dobili da iza njih ne stoji armija zdravstvenih radnika“, rekao je.
Obeležavanje u Loznici, u večernjim satima biće osvetljene simboličnom ljubičastom bojom gradskie znamenitosti, poslužiće kao podsetnik na važnost podrške najmlađima, ali i onima koji svakodnevno bdiju nad njihovim prvim danima života.
