Semberija i Majevica opraštaju se od Ratka Đurkovića, omiljenog čoveka, vrsnog profesora, iskrenog rodoljuba i pravdoljuba, časnog funkcionera, levičara u doslovnom smislu reči i humaniste za nezaborav. Ratko se upokojio u bijeljinskoj bolnici u 83. godini.
Rođen je u Donjoj Trnovi, koju je mnogo voleo, kao i njenu istorijsku ulogu, i redovno je bio među ključnim organizatorima dvadesetsedmojulskih svečanosti. Završio je Pedagošku akademiju i Tehnološki fakultet. Bio je legendarni profesor i nastavnik, direktor Srednje škole u Ugljeviku i Radničkog univerziteta. Obavljao je visoke dužnosti u lokalnoj administraciji i ovdašnjim preduzećima. Nosilac je najviših ugljevičkih odlikovanja i Medalje zasluga za narod za заслуге u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. U dva mandata bio je na čelu opštine Ugljevik. Ostaće upamćen i kao član Predsedništva SUBNOR-a RS i predsednik Skupštine SUBNOR-a u Ugljeviku.
Ko god ga je ikada sreo, zavoleo bi ga svim srcem, jer je u svakom kontaktu, na njemu svojstven način, pokazivao poštovanje, osećaj za razumevanje i pažnju. Svaka njegova reč bila je puna topline, mudrosti i znanja, uvek izrečena blago, nenametljivo i skromno.
– Ljudina u ratu i miru, čovek od časti – govorio je svojevremeno o Ratku njegov saborac i poštovalac, rano upokojeni inženjer Blagoje Josipović iz Bogutovog Sela. – Ratkova duša nas je grejala i dizala i kada je bilo najteže, i od metka i od granate i od gladi i od svakakvih nepravdi. Za njega je čovek imao najviši „čin“.
Pregrmeo je sve i svašta u ratu i miru, ali je uvek ostao stamen i dostojanstven. Imao je snage i u poznim godinama da pred sudom pokaže i dokaže, kao i svi svedoci, da je bio mnogo iznad mnogih koji „dele pravdu“, za koju se – više za druge, manje za sebe – vazda borio, ne deleći ljude ni po čemu. Niko se nije pokajao što je Ratko morao i kroz to da prođe, što svedoči o drugima, a nikad o sebi.
Za njega je porodica bila svetinja i bio je ponosan na svoju suprugu i svoju čeljad, koja ga slede na najbolji mogući način, što ga je radovalo do poslednjeg daha. Životom je svedočio da nije lako, ali da je najlepše biti čovek.
V. Mitrić
