U Srednjoj ekonomskoj školi u Loznici, gde je bio sjajan domaćin profesor Milan Nedeljković sa saradnicima, u susret i u čast Savindana, na dan godišnjice upokojenja episkopa Lavrentija Trifunovića, na dane kad se upokojio Jovan Cvijić, priređen je veliki duhovno-kulturni događaj kom su, pored profesora i đaka škole, prisustvovali u prelepo uređenoj bibliotečkoj sali gosti iz raznih krajeva Srbije.
Publika je, prvo, videla sjajan dokumentarni film o putu svete porodice, kuda je prošla, što su zabeležili i sve to priredili profesor dr Dragan Damjanović, akademik, i njegov sin Stefan, sveštenik u Kragujevcu, u vreme nastajanja filma student Teološkog fakulteta u Libetvilu.
Damjanović je, kao i obično, na zanimljiv, upečatljiv, znalački i emotivan način, posle filma, približio publici to putovanje i hodočašće, susrete sa beduinima, otkrivanje srpskih reči i imena duboko u pustinji, očuvanje srpskih krsnih slava onih koji su se tamo doselili davno sa Drine…
– Pre nekoliko godina moj sin Stefan, u to vreme student teologije, i ja odlučili smo da krenemo tragom Svetog Save, Srbina koji je prošao deo puta kojim su išli Isus Hristos i pravedni Josif kroz Egipat – kazao je akademik Damjanović. – Pratili smo legende i svedočanstva o boravku Svete porodice i na svakom od 33 mesta gde je, po predanju, boravila Bogorodica sa malim Isusom, zatekli smo materijalne tragove: pećine u kojima su boravili, porušene kipove paganskih božanstava, pravoslavne hramove koje su kasnije podigli Kopti. Otkrili smo drevne običaje koje i danas čuvaju beduini i neprekinutu nit koja povezuje Srbiju sa saharskom pustinjom. Pokušao sam da istražim kako su izgledali njihovi putevi i gde su boravili, a četrdesetodnevna ekspedicija omogućila nam je da sakupimo materijalne podatke i svedočanstva na čijim osnovama je napisan roman „U tajnama Isusove mladosti“.
Mirjana Pejak, vrsni znalac, sjajni organizator vrhunskih kulturnih događaja, inače direktorka Biblioteke Vukovog zavičaja, rekla je da „akademik Damjanović uvek donosi u Vukov kraj radost, dela koja oplemenjuju dušu i telo, nude divne poruke i pouke na samo njemu svojstven, i ljudski i spisateljski način“.
– Akademik Damjanović, kroz svoja dela, uključujući i ova, ukazuje da je ljubav iznad svega, prvo ljubav prema bližnjima, pa redom – kaže Mirjana Pejak. – Autor ne beleži samo Isusov put i put Svete porodice, ne predočava nam samo detinjstvo Bogomladenca, već on to u sebi duboko nosi, živi sa tim i nesebično sve deli sa nama, na čemu smo mu neizmerno zahvalni. Ljubav je u središtu svakog njegovog dela, što smo se uverili u Biblioteci Vukovog zavičaja, gde je u čast Vukovog sabora predstavljeno njegovo kolosalno delo „Nevidljivi spasitelji“. I drago mi je što je ovo i prilika da se prisetimo naših divnih velikana kao što su Jovan Cvijić i vladika Lavrentije, baš u ove dane kada se nebesa otvaraju i što, na najlepši način, dočekujemo naš veliki i mili praznik Savindan.
Vladimir Mitrić, novinar „Novosti“, rekao je da je ovo 31. roman akademika dr Dragana Damjanovića, jednog od danas najplodnijih srpskih pisaca.
– Dragan, znam, ne voli da kaže „savremenih“, jer to savremeno izgovara sa vremenom, ističući da je sa vremenom bilo, recimo, i kameno doba – rekao je Mitrić. – Dragan iza sebe ima blistavu novinarsku karijeru kao višegodišnji novinar-reportažer sa Kosmeta „Večernjih novosti“ i Radio-televizije Srbije u godinama koje su ostale za pamćenje kao najteže za naš rod u južnoj srpskoj pokrajini, kada je vođena teška borba za istinu o postradanju Srba, kako se to govorilo „u interesu više politike i interesa“. Upornost, istrajnost, hrabrost, ali i znanje, obrazovanje, ljubav prema rodu i Bogu uticali su da Dragan nikada ne poklekne. Uvek je u glavi imao Hristovo postradanje. Osećao je da je na Hristovom putu, najtežem, ali najsigurnijem za sva vremena i sve generacije. Noseći u sebi ljubav prema Hristu i istini, prevazišao je i najveće muke, tegobe, nepravde i surovosti političkih dahija, ekstremista raznih boja, lažnih patriota. I evo ga – ostao je stamen u svemu. I evo ga sa nama i među nama da prvo u Loznici promoviše ovo sjajno delo, i baš u ovoj školi koja posvećuje veliku pažnju nastavi veronauke, uopšte duhovnosti, ali i zna da su ovde, kroz generacije, stasavali mnogi majstori iz svih oblasti umetnosti, među kojima je i naš Jadranin Janko Vujinović, koji se takođe perom, sjajnim romanima, borio za Kosovo i Metohiju i ostaće upamćen kao jedan od najboljih besednika na Vukovom saboru.
Dragan je rođen u selu Vrelo kod Prištine, a evo ga u Jadru, kraju koji je vrelo našeg jezika, pismenosti i kulture, gde, po mnogima, najlepše žubori naš srpski jezik, ne samo kraj Žeravije. Još jedna veza i dokaz da smo svoji. Dragan svoju ljubav prema Kosmetu, našem narodu, veri i kulturi nikada nije pokazivao, kako se to kaže u narodu, udarajući se u prsa. Pred takvim prizorima se zgražavao i zgražava i danas, ali, kao pristojan čovek, u sebi.
Loznica i Srednja ekonomska škola odabrani su za ovu duhovno-kulturnu radost u susret Savindanu, ali i zbog činjenice da je, pre nedelju dana, bila godišnjica od upokojenja Jovana Cvijića, rođenog Lozničanina, po mnogima jednog od najvestranijih svetskih naučnika svih vremena, koji je, pored ostalog, bio i na čelu Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta, osnivač Srpskog geografskog društva. Želim danas da naglasim, što je manje poznato, da je Cvijić u drugom mandatu bio osnivač Poljoprivrednog, Medicinskog i Bogoslovskog fakulteta i Filozofskog fakulteta u Skoplju. Borio se naš Cvijić da se obezbede rodu, dakle, lekari i za dušu i za telo kroz osnivanje bogoslovskih i medicinskih studija, posle čega naši mladi ljudi dobijaju šansu da se za lekare, teologe, ali i agronome školuju u svojoj zemlji.
Jovan Cvijić je bio i te kako pobožan od malih nogu, što svedoče njegovi odlasci sa majkom iz Loznice u njenu rodnu Korenitu, kroz šume, preko Tršića, i zastajanja i molitve na stazicama kraj krošnji na kojima su bile ikone, po kojima se čitav jedan deo, od manastira Tronoše, tako vekovima zove. Mudar je Dragan i zna dobro da nema dragocenih ljudi za naš rod koji nisu bili pobožni – uz Cvijića, u ranijem vremenu, i Nikola Tesla, i Mihailo Pupin, i Milan Milanković i mnogi, mnogi drugi… Zna Dragan da, kako je pisao Dostojevski, „kad nema Boga, sve je dozvoljeno“. I zato je posvećen Bogu i rodu i kroz svoje bogato duhovno i kulturno stvaralaštvo. Njegova dela su veliki doprinos našoj kulturnoj, nacionalnoj i duhovnoj riznici.
Kroz ovaj film mogli ste da vidite samo jedan od njegovih puteva, putovanja i hodočašća, posle čega su nastajala, jedna za drugom, vrhunska dela. I, kao vladika Nikolaj, Dragan ima osećaj kao da ga sam Gospod drži za ruku i diktira mu misli, rečenice, stranice, knjige… Videli ste koliko su Dragan i njegov sin Stefan, vrli sveštenik u Kragujevcu, raskošni intelektualci, doktor teoloških nauka, sjajan tim. A verovatno je i volja Božja bila da mu jedan sin, kao sveštenik, bude lekar duše, a drugi, Goran, lekar tela, već čuveni oftalmolog u KCS, brinući o vidu, kao čedo iz čijeg se zavičaja Vidovdan još više, davno, vinuo u srca Srbinova i svepravoslavna i hrišćanska.
Vidovdan na Kosmetu, i vekovima potom Prvi srpski ustanak i odbrana i Srbije, i srpstva i hrišćanstva i cele Evrope, odvijali su se ovde u Loznici, kada je srpska vojska, predvođena čuvenim vojvodom Antom Bogićevićem, uz pomoć Karađorđa, drugih srpskih prvaka i junaka, stala na put Osmanlijama koji su nadirali žestoko sa Drine. I to junaštvo, zna Dragan, pokazalo se i tokom Gučevske i Cerske bitke, prve najveće savezničke pobede, posle koje su zvona crkve Notr Dam u Parizu zvonila neprekidno 48 sati u slavu srpskih div-junaka. Davno je shvatio da je najveća snaga duhovna, a da je sve ono što predstavlja materijalnu, za čim mnogi, nažalost, jure i žude, na kraju krajeva ipak nešto trulo.
Zato iza sebe ostavlja divna dela, koja će biti trajna. Kosmet je doneo u srcu, ljubav svih naših svetinja i svetu zemlju nosi u sebi, što samo oplemenjuje, ali ide i dalje, kao što ste videli – od Hilandara, Jerusalima, Sinaja…
Dostojevski je, poštovani Božji narode, ostavio poruku da neko treba da napiše knjigu o Isusu Hristu. Neki smatraju da je, praktično, u njegovim delima ono što čini njihovu esenciju nad esencijom – svedočanstvo o Hristu. I nastala je tako, pored ostalih, jedna divna knjiga protođakona dr Ljubomira Rankovića, koji je bio višegodišnji glavni i odgovorni urednik šabačkog „Glasa Crkve“.
Dragan se prihvatio složenog, jako zahtevnog i teškog posla koji traži posvećenost, požrtvovanje, ljubav i dar da piše o Hristu, rekao bih, božanstvenim stilom, ali istovremeno autentično – čini se da ne može autentičnije – zanimljivo, protkanо snažnim emocijama koje imaju neku neverovatnu simfoniju. Kao u najlepšim liturgijama. Zna to Dragan odlično, kao dokazani liturgijski čovek.
Bogu dragom hvala što je Dragan danas sa nama, a ovo što sam izgovorio je da nas još bolje približim njemu, a njega nama, što će možda biti važnije za svakog onog ko pročita ovo njegovo delo ili neko od mnogih prethodnih. I naš gost, prijatelj i brat Dragan Damjanović piše i ne staje. Snaga njegovog duha, intelekt i dar ne daju mu mira, uz ljubav prema Gospodu koja je u svakom redu ove i svake druge knjige, iz kojih zrače ljubav u svim oblicima, čovekoljublje, pravdoljublje i trajna vera i nada za sve nas.
Akademik Damjanović i njegov sin Stefan darovali su biblioteci Srednje ekonomske škole u Loznici knjige o Svetom Savi, Svetom Simeonu Mirotočivom, Svetoj Anastasiji i Svetom Stefanu Prvovenčanom. I to pred Svetosavske praznike, kako rekoše Damjanovići, da obraduju sve one u školi i Vukovom Jadru koji vazda žele nove duhovne i kulturne lepote i dostignuća.
Među gostima na ovom kulturnom događaju za pamćenje bili su, pored ostalih, jedan od junaka Damjanovićevih romana, dokazani patriota i čovekoljubac Bezet Murati Beki iz Sombora, mr Vlado Marković, jedan od najboljih đaka ove škole svih vremena, ponos škole Radenko Cvejić, ugledna dr Živka Cvejić Mićanović, diplomirani psiholog i profesor, crkveni dobrotvor i višegodišnji član Eparhijskog upravnog odbora Eparhije šabačke Zoran Marković, kao i dokazani prijatelj SPC Zoran Ljubinković.
V.Mitrić
