U njihovoj kuhinji u Loznici jutro počinje isto kao i bezbroj puta do sada, kafom za dvoje. Božidar Bobo Dimitrić ima 86, njegova supruga Štefica 77 godina, a iza njih je šest decenija zajedničkog života.
Dok polako listaju stari album, vraćaju se uspomene. Na požutelim fotografijama mladost, prijatelji, prvi zajednički dani. Svaka slika ima svoju priču.
„Jel vidiš ti kako si ti bila lepo ovde… pogledaj, ovo sam ja, a ovo si ti, a ovo je naš drugar“, govori Bobo dok prstom pokazuje stare fotografije.
Njihova priča počela je slučajno u vozu na relaciji Sisak–Zagreb. On mladi oficir, rodom iz Bele Crkve, kog je služba vodila širom tadašnje države, ona učenica. Susret koji je trajao svega nekoliko sati bio je dovoljan da se rodi ljubav.
„Odmah smo se zaljubili u vozu. Posle par dana smo se ponovo našli i od tada smo zajedno. Ja sam imao 24 godine, a ona nije imala ni 17“, priseća se Bobo.
Vrlo brzo usledila je i odluka koja je obeležila njihov život.
„Naručimo sokiće, ja izvadim burme i kažem: daj ti meni taj prstić. Ja njoj burmicu, ona meni stavi moju i to je bilo to.“
Iz tog susreta nastala je porodica, a danas njihove uspomene čuvaju ćerka, unuka i unučad. Ćerka Sanja Dimitrić Nešić, kaže da se kod njenih roditelja ljubav vidi u svakodnevnim sitnicama.
„Oni se stvarno vole i dan-danas. Imaju svoje male rituale pažnje,od jutarnjeg kuvanja kafe do toga da je on često obraduje cvetom ili nekim sitnim znakom pažnje. Toliko su dugo zajedno da se razumeju i bez reči“, kaže Sanja.
Na pitanje koja je tajna braka koji traje šest decenija, Bobo i Štefica odgovaraju kroz osmeh.
„Mi jedan drugom popustimo baš kad je napeto“, kaže Štefica i dodaje da je ona malo strožija.
U njihovoj priči nema velikih reči, ali ima mnogo zajedničkih godina, uspomena i malih svakodnevnih rituala. Šezdeset godina života stalo je između dva gutljaja kafe i jedne slučajne vožnje vozom, a ruke su, kako kažu, sve vreme ostale zajedno.
