Grupa od više od 50 Lozničana posetila je ostrvo Krf, gde su učestvovali u tradicionalnoj manifestaciji „Dani srpstva na Krfu“, u okviru projekta „Loznica pamti 2026“.
Kako je istakla Tanja Glišić, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti i izaslanica gradonačelnice Loznice Dragane Lukić, ovaj put nije imao karakter zvanične posete, već hodočašća u pravom smislu te reči, posvećenog junacima srpskog naroda povodom 110 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krf.
Među učesnicima se osećala snažna emocija, prožeta poštovanjem i sećanjem, i na 120 godina od rođenja Lozničanina Momčila Gavrića, najmlađeg vojnika i podnarednika u Prvom svetskom ratu.
Delegaciju grada predvodila je upravo ona, a sa njom su na „ostrvu spasa“ boravile i odbornica lokalnog parlamenta Jelena Nikolić i novinarka Tatjana Jovičić. Sve vreme boravka Krfom i ostrvom Vido viorio se barjak u rukama Mihaila Pantelića, koji je zajedno sa čuvenim lozničkim hirurgom Miodrag Lazarevićem i Slavišom Panićem predstavljao Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova do 1918. godine „Loznički odred“.
U ličnim svedočenjima posebno je odjeknula priča o precima. Govorilo se o Marinku Glišiću, koji je sa saborcima prošao albansku golgotu, kao i o brojnim Lozničanima čija su imena ostala upisana u istoriji Velikog rata.
Loznička delegacija stigla je na Krf iz luke Igumenica i bila deo višednevnog programa koji je okupio nekoliko stotina učesnika iz Srbije i Grčke. Program je bio sadržajan, sa folklornim i muzičkim nastupima, obrazovnim sadržajima i pričama o velikim ličnostima srpske istorije.
Učesnici su isticali da ovakvi susreti imaju dublji smisao. Sećanje na junaštvo i rodoljublje prethodnih generacija doživljeno je kao podstrek da se te vrednosti sačuvaju i prenesu dalje.
Tokom boravka položeni su venci kod spomenika Drinskoj diviziji u Agios Mateosu, kao i u Plavoj grobnici. Na ostrvu Vido služena je sveta arhijerejska liturgija, jedan od najupečatljivijih trenutaka čitavog programa.
Posebano emotivan čin za „hodočasnike“ bilo je postavljanje spomen-table posvećene Momčilu Gavriću kod Srpske kuće na Krfu, na dan njegovog rođenja, 1. maja. Isroričar Zoran Tošić rwkao je da tabla sa natpisom „Junak sa Drine – Drinsko ćoše“, na „Srpskoj radnji“ ostaje kao trajno podsećanje na dečaka koji je postao simbol stradanja i hrabrosti.
Značajan doprinos programu dao je i ultramaratonac i humanista Aleksandar Kikanović. On je na Krfu istrčao deset krugova oko Kerkire, simbolično podsećajući na deset godina koje je Momčilo Gavrić imao u vreme albanske golgote. Svoj podvig posvetio je precima, ističući da je svaki korak dug onima koji su na tom mestu pronašli spas i snagu za povratak u otadžbinu.
Podsećanje na istoriju bilo je neizostavno. Krf je 1916. godine bio mesto oporavka za oko 150.000 srpskih vojnika posle povlačenja kroz Albaniju. Nakon oporavka, upravo odatle krenuli su ka Solunskom frontu i konačnom oslobođenju Srbije.
Manifestacija je održana u organizaciji Društva „Miloš S. Milojević“, uz podršku Grada Loznice, a program su ispred organizatora koordinisali Duško Đurić i Milenko Manojlović.
Boravak na Krfu obeležio je i srdačan susret sa igumanom Svete srpske carske lavre manastira Hilandara, arhimandritom Metodijem, čija je desna ruka otac Teodosije, poreklom iz Loznice.
Tokom poslednjeg programa manifestacije „Dani srpstva na Krfu“, Lozničani su nastupili i pred mitropolitom Nektarijem i igumanom Metodijem, u okviru završne večeri programa, čime je na simboličan način zaokružen njihov boravak na Krfu.
Podsetimo, Drinska divizija bila je jedna od najistaknutijih jedinica srpske vojske u Prvom svetskom ratu, sastavljena uglavnom od boraca iz zapadne Srbije, među kojima je bilo i mnogo Lozničana. Nakon teških borbi, zajedno sa ostatkom vojske prošla je kroz povlačenje preko Albanije, u istoriji poznato kao albanska golgota, kada su hiljade vojnika, iscrpljeni glađu, zimom i bolestima, stigli do obala Jonskog mora. Upravo na Krfu započeo je njihov oporavak, pre nego što su se vratili na front i na kraju učestvovali u oslobođenju Srbije.
