Na području Šapca, Bogatića, Vladimiraca i Koceljeve do sada je zasejano oko 20 odsto planiranih površina. Zbog nedostatka vlage u zemljištu ratari sve češće odustaju od dubokog oranja i primenjuju redukovanu obradu.
Jesenja setva u Mačvi i Podrinju ove godine odvija se u otežanim uslovima. Dugotrajna suša ostavila je zemljište bez dovoljno vlage, što je poljoprivrednicima otežalo pripremu parcela i povećalo troškove obrade. Ipak, povoljnije temperature i padavine poslednjih dana pružaju nadu da će ozimi usevi imati bolje uslove za klijanje i nicanje.
Na području Šapca, Bogatića, Vladimiraca i Koceljeve jesenja setva planirana je na oko 20 hiljada hektara, od čega je do sada zasejano približno 20 odsto. Najviše se seju pšenica i ječam, dok su ovas i raž znatno manje zastupljeni. Setva je najviše odmakla u Mačvi, posebno na području Bogatića i delovima šabačke teritorije, a očekuje se da najveći deo posla bude završen u ovoj sedmici.
Milanka Živanović, diplomirani inženjer poljoprivrede i profesorka Srednje poljoprivredne škole, objašnjava da su nepovoljni uslovi primorali ratare da menjaju uobičajen način pripreme njiva.
„Zemljište je izuzetno suvo, pa je klasična obrada otežana. Zbog toga poljoprivrednici sve češće pribegavaju redukovanoj obradi, odnosno upotrebi teških tanjirača, kojima se zemljište priprema za setvu bez dubokog oranja. U ovakvim uslovima duboka obrada ne daje željene rezultate, a dodatni problem predstavlja i povećana potrošnja goriva“, objašnjava Živanovićeva.
Prema njenim rečima, temperaturni uslovi sada su povoljniji, ali nedostatak vlage i dalje predstavlja jednu od glavnih teškoća. Zbog toga je važno da proizvođači prilagode način setve stanju zemljišta i posebno vode računa o količini semena.
Stručnjaci preporučuju upotrebu isključivo deklarisanog semena, uz poštovanje setvene norme za svaku sortu. Ukoliko se setva obavlja posle optimalnog roka, količinu semena potrebno je povećati za oko pet odsto, u zavisnosti od sorte i načina obrade. Cilj je da se obezbede što bolje klijanje, ravnomerno nicanje i pravilan razvoj biljaka pre zime.
Dok se na pojedinim parcelama u Mačvi setva još privodi kraju, u Podrinju ima ratara koji su već završili jesenje radove.
Mladen Sladaković, poljoprivrednik iz Loznice, ove jeseni zasejao je 11 hektara, od čega šest pšenicom i pet ječmom. Posao je završio u optimalnom roku, a kiša koja je usledila neposredno nakon setve došla je u pravom trenutku.
„Setvu sam završio pre tri dana. Zemlja je bila prilično suva, nedostaje joj vlage, ali su uslovi za samu setvu bili dobri. Već iste večeri pala je kiša. S obzirom na to kakva je godina bila, zadovoljan sam kako je sve proteklo“, kaže Sladaković.
On je koristio strane sorte pšenice, a na svojim parcelama primenio je setvenu normu od 200 do 250 kilograma semena po hektaru. Pre setve u zemljište je uneo i po 300 kilograma mešanog mineralnog đubriva.
„Optimalni rok za setvu pšenice je od 10. do 25. oktobra. Ko seje kasnije, mora da poveća količinu semena. Ja sam uspeo da posao završim na vreme“, navodi ovaj poljoprivrednik.
Iako su ratari navikli da se prilagođavaju vremenskim prilikama, ovogodišnja suša još jednom je pokazala koliko nedostatak vlage može da oteža i poskupi poljoprivredne radove. Pored većih izdataka za gorivo, proizvođači moraju pažljivije da biraju način obrade, setvenu normu i rokove, jer propusti u ovoj fazi mogu da utiču na razvoj useva.
U Mačvi se zato nastoji da se preostale površine zaseju što pre, dok ratari koji su završili posao sada očekuju nove padavine. Od količine vlage u zemljištu i vremenskih uslova tokom narednih nedelja zavisiće i kako će pšenica i ječam ući u zimski period.
