Na gradskom šetalištu u Loznici, ispred Vukovog doma kulture, postavljena je izložba fotografija i dokumenata koji svedoče o više od 150 godina rada Gimnazije „Vuk Karadžić“. Od prvih učenika i nekadašnjih profesora do svetskih priznanja, na panoima je sačuvan deo istorije grada i ljudi koji su iz školskih klupa krenuli različitim životnim putevima.
Malo je lozničkih porodica u kojima neko nije bio učenik Gimnazije „Vuk Karadžić“. Za jedne su to uspomene na školske dane, za druge fotografije roditelja, profesora ili prijatelja. Deo tih sećanja sada je pred prolaznicima na gradskom šetalištu, gde izložba „Vek i po lozničke gimnazije“ podseća na generacije koje su oblikovale obrazovni i kulturni život ovog kraja.
Istorija škole počinje 1. septembra 1871. godine, kada je u Loznici otvorena realka sa 27 učenika. Već 1892. dobila je zgradu koja je danas zaštićena kao spomenik kulture. Tokom više od jednog i po veka menjali su se nastavni programi, školska pravila i generacije profesora, ali je gimnazija ostala jedna od najvažnijih obrazovnih ustanova u Podrinju.
Na izložbenim panoima smenjuju se fotografije nastavničkih kolektiva iz 1937, 1939. i 1971. godine, đačkih družina, maturskih generacija i školskih svečanosti. Posebnu pažnju privlači disciplinski pravilnik iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, koji otkriva koliko su nekadašnja pravila bila stroga. Učenicima je, između ostalog, bilo zabranjeno pušenje i posećivanje kafana, a ponašanje van škole takođe je bilo pod nadzorom nastavnika.
O ugledu ove ustanove svedoče i priznanja. Povodom stogodišnjice postojanja, 1971. godine, Gimnazija je odlikovana Ordenom zasluga za narod, dok joj je 1997. pripala Vukova nagrada za doprinos kulturnom razvitku Srbije.
Među generacijama koje su prošle kroz lozničku gimnaziju brojni su učenici koji su kasnije ostvarili zapažene rezultate u nauci, medicini i drugim oblastima. Miloje Đukanović osvojio je 2016. godine bronzanu medalju na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike u Cirihu, dok je Dimitrije Pavlov dve godine kasnije na istom takmičenju u Lisabonu osvojio srebrno odličje.
Na jednom od panoa nalazi se i novinski isečak sa naslovom „Tatjana Radnić prvak sveta“, koji podseća na uspeh nekadašnje lozničke gimnazijalke na biolimpijadi u Sankt Peterburgu. Tatjana Radnić, danas Živanović, osvojila je zlatnu medalju i specijalnu nagradu za prezentaciju i odbranu rada. Kasnije je završila Medicinski fakultet u Beogradu, magistrirala i doktorirala, a profesionalnu karijeru nastavila na Institutu za reumatologiju.
Upravo pred njenom fotografijom zatekli smo Vlastimira Radnića, Tatjaninog oca, jednog od prvih posetilaca izložbe. Dok pokazuje novinski isečak, priseća se generacije kojoj je pripadala njegova ćerka.
„Njih desetoro bili su najbolja generacija otkako gimnazija postoji. O njima su pisale i ‘Novosti’ i ‘Politika’. Tatjana je Medicinski fakultet upisala sa sto bodova, nastavila školovanje, magistrirala i doktorirala“, priča Vlastimir.
Kaže da njegova ćerka, iako živi i radi u Beogradu, nije zaboravila Loznicu. Prema njegovim rečima, dva puta mesečno dolazi u rodni kraj kako bi pomogla pacijentima kojima je potreban pregled reumatologa.
„Šta god može da učini za Loznicu, ona to radi“, dodaje Vlastimir.
Izložba na šetalištu zato je više od podsećanja na istoriju jedne škole. Za Lozničane je to prilika da među starim fotografijama pronađu poznata lica, prisete se svojih profesora ili otkriju koliko su nekadašnji gimnazijalci doprineli razvoju grada. Iza svakog školskog uspeha i generacijske fotografije ostao je deo istorije Loznice, koju su tokom više od jednog i po veka ispisivali upravo njeni đaci i profesori.
