Grad Loznica je tradicionalne novogodišnje prijeme započeo susretom sa predstavnicima udruženja iz oblasti socijalne zaštite, šaljući jasnu poruku da su solidarnost i briga o najosetljivijim grupama među prioritetima lokalne zajednice.
Gradonačelnica Dragana Lukić istakla je da upravo hrabrost i upornost ovih udruženja predstavljaju snažnu inspiraciju za dalji rad Gradske uprave, ali i podsetnik da u ovoj oblasti mora da se učini više.
– Svesni smo da podrška mora biti jača i sistemska. U budžetu grada za 2026. godinu za udruženja smo izdvojili 4,5 miliona dinara, što je za milion više nego prethodne godine. Nastavićemo da širimo usluge socijalne zaštite, jer se pokazalo da su one realna potreba porodica – rekla je Lukićeva.
Kako je navela, grad je već implementirao uslugu pomoći u kući za decu sa smetnjama u razvoju, koja je ranije funkcionisala kao projekat, ali je zbog velikog značaja postala stalna usluga. Takođe je usvojena i odluka o roditelju-negovatelju, koja će u prvoj fazi obuhvatiti roditelje dece sa 100 odsto invaliditeta.
– To su ljudi koji 24 sata, sedam dana u nedelji brinu o svojoj deci i ne mogu da rade. Imaće mesečnu naknadu u visini minimalne zarade i uplaćene doprinose. Nastavićemo i sa sufinansiranjem projekata udruženja, nabavke opreme, zakupa prostora i odlazaka na zdravstvenu rehabilitaciju – naglasila je gradonačelnica.
Predsednik Savez slepih Srbije, Milan Stošić, ocenio je da je Loznica primer sredine koja pokazuje istinski senzibilitet prema osobama sa invaliditetom.
– Retko je u ovim teškim i neizvesnim vremenima videti da jedna mlada osoba na čelu grada ima takvu ambiciju i iskrenu želju da osobama sa invaliditetom omogući ravnopravnost. To može samo da služi na čast rukovodstvu grada i građanima Loznice – rekao je Stošić.
Pozitivna iskustva izneo je i Miloš Radovanović, zaposlen u Omladinski centar Loznice, koji je istakao da se u Gradskoj upravi već tri godine oseća prihvaćenim kao ravnopravan član kolektiva.
– Ovde sam naišao na visok nivo odnosa prema meni kao čoveku, a ne kroz prizmu invaliditeta, što je, nažalost, i dalje retkost – rekao je Radovanović.
Slično iskustvo podelio je i Dušan Krsmanović, takođe zaposlen u Omladinskom centru, koji je istakao da je društvena prihvaćenost i razumevanje okoline od ključnog značaja za kvalitetan život i rad osoba sa invaliditetom.
