Loznica se oprašta od Jovana Jove Krsmanovića (72), diplomiranog pravnika, višegodišnjeg predsednika Opštinskog suda u Loznici, istaknutog rukovodioca jedne od najznačajnijih fabrika „Viskoze” – Energetike, vrsnog fudbalera, valjanog advokata, divnog oca, supruga, dede, sina, sinovca, kuma, rođaka, komšije, sugrađanina i, povrh svega, dobrog čoveka iz Gornjeg Jadra, iz Draginca koji je uvek snažno u srcu nosio.
Jovan, koga su mnogi zvali, od milja, od malih nogu nikad nije jurio karijeru. Uspostavljalo se kao da karijera juri njega, a on je, na njemu svojstven način, smiruje, jer želi da uvek bude snažno obema nogama na zemlji, onako kako je vaspitavan i kako se najlepše osećao među ljudima.
I, bez obzira na uspehe koje je imao, nikada nije bio gord. Bio je prijatan i kad su ljudi od njega tražili štošta što on ne bi ni od koga tražio. I, tada bi znao da odreaguje onim njegovim lepim, može se reći, večno zapamćenim osmehom. Voleo je ljude i kao profesionalac nikada ljude nije gledao kroz paragrafe, već očima i ogledalom čovekoljublja.
Nije merio ljude po tom ko su i šta su, već kakvi su. Radnici, oni iz neposredne proizvodnje u celoj Viskozi, su ga obožavali. Nije za njih slovio kao čovek uprave, već „njihov Jovo Kebejа”. Žario je i palio kao fudbaler igrajući za njegov matični 14. oktobar iz Draginca, Loznicu i Mačvu. Obožavali su ga i saigrači i protivnički igrači, navijači obeju strana. Zračio je dobrotom, lepotom izraza i igrom za igru, za gol, a ne po svaku cenu za bod. Kao advokat, i kad je bio na drugoj strani, ostajao je dostojanstven, vodeći računa da nikoga ne povredi i uvredi.
Zato ga žali čitav grad i kraj i izjavljuje saučešće njegovoj životnoj i divnoj saputnici, dr Veri, sinovima i njihovim porodicama kojima je bio maksimalno posvećen. Opelo je u nedelju u 12 časova na Gradskom groblju u Loznici, a sahrana potom na mesnom groblju u rodnom Draginju.
V.Mitrić
