U Loznici, u organizaciji Udruženja građana „Svetionik“, još sredinom juna prošle godine, u Biblioteci Vukovog zavičaja održana je radionica pod nazivom „Rani razvoj dece, ključ za srećno detinjstvo“, gde su stručnjaci, predvođeni dr Živkom Mićanović Cvejić, kliničkim psihologom iz Zdravstvenog centra Loznica, govorili o roditeljstvu kao procesu „koji je jedini doživotni angažman“, uz naglasak da je „vodič za roditelje njihovo sećanje na sopstveno detinjstvo“. Ovo je problematika koja je, kako kaže naša sagovornica, sve prisutnija, pa otuda za nju raste interesovanje i potreba za pomoći.
Uloga takozvanog „ekranizma“ i značaj „detoksikacije“ dece od interneta, digitalizacije i kulture ekrana bila je jedna od tema koje su detaljno razrađene, uz navođenje primera, upućivanje saveta, poruka i pouka. Dr Mićanović Cvejić je navela primer da je u praksi imala i zavisnost od telefona kod deteta koje je tek napunilo dve godine. Naša sagovornica poručuje da deca ne treba da budu uz telefon više od 10 do 15 minuta dnevno.
Roditeljstvo je, u svemu, kao proces praćen promenama, važno za tu i sve druge pojave koje se tiču deteta i samo tako može da se shvati, razume i da dođe do valjanog odnosa u podizanju dece, kaže dr Mićanović Cvejić.
„Kapacitet za roditeljstvo oblikovan je našim ličnim iskustvima, naročito iskustvima iz ranog perioda života. Roditeljstvo je proces praćen usponima i padovima, kao i konstantnim usaglašavanjima između dece i roditelja.“
Uloga emocionalne povezanosti između roditelja i deteta
Naša sagovornica navodi i „emocionalnu povezanost“, odnosno „afektivnu vezanost“, koja je celoživotna relacija između roditelja i deteta i koja se gradi u ranom detinjstvu.
„Postoje različiti oblici emocionalne povezanosti, koji se orijentaciono dele na takozvane sigurne i nesigurne oblike emocionalne veze. Oni oblikuju unutrašnji svet deteta, utiču na detetovu sliku o sebi, o drugima i o svetu koji ga okružuje, imaju celoživotnu perspektivu i određuju sve značajne odnose koje dete gradi u budućnosti.“
„Značajni aspekti savremenog roditeljstva baš se ogledaju u ulozi ekranizma i značaju detoksikacije dece od interneta, digitalizacije i kulture ekrana, gde je roditelj model koji oblikuje ponašanje deteta“, kaže sagovornica „Novosti“.
Značajna je granica u vaspitanju. Važno je da roditelji daju sebi pravo na nesavršenost i da se, za ono što ne znaju i u šta nisu sigurni, raspitaju, traže pomoć, podršku i savete pre nego što bude kasno.
Dr Mićanović Cvejić posebno poručuje, i sa radionice i u kontaktima sa roditeljima kroz slične radionice kojih ima u lozničkom kraju, da je „ekranizacija“ štetna, posebno u prve tri godine, jer donosi mnoge tegobe, ali i poremećaje u razvoju.
Davanjem telefona i puštanjem crtaća, da bi, recimo, dete bilo odobrovoljeno da jede, roditelji mu pružaju, najjednostavnije rečeno, medveđu uslugu, „a što je najgore, često kad to shvate bude kasno“.
V. Mitrić
