Manastir Soko, kod Ljubovije, koji je blaženopočivši episkop Lavrentije Trifunović, rođen u obližnjoj Bogoštici, u Rađevini, ne samo što je, zvanično, posvećen Svetom Nikolaju Velimiroviću, već u njemu odavno živi nikolajevski, duh sveca lelićkog, žičkog i ohridskog.
I u ove dane, kao i čitave godine, u ovo lepo duhovno mesto stižu vernici iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i, kako vole ovde da kažu, „sa svih srpskih strana“.
Ovo je i mesto mnogih kulturnih sadržaja, naučnih skupova o našoj duhovnosti, tradiciji, običajima, navikama, folkloru, muzici…
Po blagoslovu episkopa šabačkog Jeroteja Soko svakog leta ugosti veliki broj mladih iz zemlje i rasejanja, koji u toj svetinji, ispod poslednjeg uporišta Osmanlija, uče o veri i nacionalnoj baštini svojih pradеdova.
Vladika Nikolaj je, kako je Sveti otac Ava Ćelijski, dr Justin Popović, govorio, najveće čedo koje je rodila majka Svetosavka, posle Svetoga Save, i na Sokolu je, ne samo njegov dom i crkva, replika one na Ohridskom jezeru, koju je taj naš svetitelj obožavao kao što su ga ljudi u Makedoniji voleli svim srcem i zvali ga „naš dedi“, već i ambijent koji se oseća i na liturgijama, a i posle njih, kaže mr Predrag Vujević, diplomirani teolog iz Ugljevika u Republici Srpskoj, gde takođe, veli, svetli Nikolajevo delo u punom sjaju.
A po blagoslovu vladike Jeroteja, u svetinji svake nedelje i u dane praznika, uz druge sveštenike, obavezno služi protojerej Stanko Vasić, koji, mada je ušao u osamdesetu godinu, ima i vitalnost, ali i osećaj za vernike, za njihovu žeđ za duhovnošću.
I, po mnogima, sama Božja volja je uticala, uz blagoslov vladike Jeroteja, da omiljeni prota bude u jeseni života, ali, kako vernici kažu, u proleću duhovne lepote i snage među ljudima koji dolaze u bogomolju. Službovao je davno u ovdašnjem selu Gračanici, gde je u vreme živog komunizma osnovao Bogomoljački pokret vladike Nikolaja, što je bilo ravno podvigu, i nazivao ga svetim kada se o njemu samo šaputalo.
Tradicija je da se u svetinji, posle liturgija, nastavljaju razgovori vernika koje raduje prisustvo prote Stanka, koji ističe zahvalnost, kako kaže, Bogu i episkopu Jeroteju, što ima i čast i priliku da služi i boravi, najčešće sa svojom suprugom, popadijom Ljubinkom, koja je, kao i on, osetila u teška doba kako je bilo biti odan veri i svetiteljima poput Nikolaja i Justina, kog su posećivali u Manastiru Ćelije.
Lepo je da se vidi ova divna sinfonija, rekao bih, između sveštenstva i monaštva sa verujućim narodom, jer se tako najlepše čuva, širi i ljubi vera pravoslavna, primećuje Rodoljub Đukanović iz Bratunca, rodom iz čuvene, mučeničke i slavne Kravice.
U okviru svetinje je i Dom patrijarha Pavla. Sve je uređeno kao u vrtu, uključujući i grob vladike Lavrentija, koji je bio posvećen Nikolaju, o kom je ne samo propovedao već je sakupio i štampao njegova dela u vreme kada je prećeno da će u vazduh otići i štamparija u Nemačkoj u kojoj su štampana.
Ovde, kao neumorne pčelice, bde monahinje Efrosinija i Jovana, divne, vredne, nadarene i decenijama posvećene rodu i Bogu.
