Trebalo te je davno ubiti maljem u glavu magarčino! Ovo je ispod TV izjave dopisnika Novosti iz Loznice i Šapca, na Fejsbuku, napisao izvesni B. B. o čemu je sinoć obaveštena loznička policija.
A, Mitrić je govorio je o tome kakav je višegodišnji život pod policijskim obezbeđenjem, posvećenosti profesiji, konstatujući da novinar mora da bude kadar na sve izazove ma kakvi oni bili i da bi, uprkos teškim nevoljama koje ima, kad bi se ponovo rodio opet bi bio novinar.
Policija u Loznici je saslušala novinara Novosti, dokumentovala je pretnje i o tome je obavestila Osnovno javno tužilaštvo u Loznici, a predmet će da prosledi nadležnima za visokotehnološki kriminal.
Inače, Mitrić je napadnut 12. septembra 2005. godine na kućnom pragu na način sličan kako je u Jagodini ubijen novinar Milan Pantić, ali je imao sreće što je rukama od kojih mu je jedna, tom prilikom polomljena, zaštitio glavu od smrtonosnih udaraca zašto je na godinu dana zatvora osuđen bivši policajac iz Novog Beograda. Zbog napada na Mitrića, usprkos obezbeđenju koje ima, nedavno je osuđen, takođe bivši policajac iz Beograda, pravosnažno za ugrožavanje sigurnosti i uvredu.
Prvi napadač već 15 godina izvršava ruglu zakon i nije platio Mitriću ni dinara za sudske troškove po četiri pravosnažne, izvršne sudske presude. Drugi napadač je molio i novinar mu je izašao u susret da plati troškove na rate, ali izbegava da plati obaveze još po jednoj presudi.
Mitrić kaže da su mu, davno, iz Policijske uprave u Šapcu rekli, najviši tada funkcioneri, da su imali muke kad je krenulo procesuiranje njegovog batinaša, jer su se protivila neke njihove kolege iz glavnog grada. Jedan od njih, danas, kao penzionisani čuvar reda, a sad advokat zastupa presuđenog batinaša, ali i onoga ko je osuđen i robijao i za druga teška krivična dela.
„Na putu sam da predam, voleo bih državi, sva prava na naplatu potraživanja i neka ide u svrhe za koje se proceni da su najpotrebnije, jer je sve ovo postalo teret mnogo veći i teži od batina koje sam dobio. – Izbegao je i državi da plati troškove, a kad sam s tim u vezi zatražio informaciju o predsednika Osnovnog suda, koji je sada na izdržavanju zatvorske kazne, izbegnut je odgovor koji mi je poslao njegov saradnik koji ĆE, POTOM, da AVANZUJE – priča Mitrić. – A, jedan od branilaca mog batinaša, nesuđenog ubice, još 2010, kad je predmet bio u toku, postao je sudija tog suda negirajući da me je taj policajac napao i tražeći „neku spravu da se vidi da li mi je, zaista, ruka polomljena!“
Ako se zna, naglašava Mitrić, da je izuzet tužilac koji je, posle napada na njega, pred dvojicom policajaca, Mladenom Neškovićem i Miloradom Čotrićem, kad su došli da se dogovore o procesuiranju napadača rekao, misleći na novinara: Što nije poginuo!
Izvršitelji su konstatovali, zvanično, da je Mitrićev napadač sprečio jedno, a njegov ukućanin drugo izvršenje, ali niko ga za to nije pozvao na odgovornost, uprkos činjenici da je asistirala i policija….
Osvrćući se na komentar na Fejsbuku, Mitrić je rekao: Očigledno misle da mi nije „mera“ za ubistvo bejzbol palica kojom sam prebijen i polomljen, već malj! Zna se ko su oni koji su maljevima ubijali nedužne ljude od mosta na Savi kod Šapca do Snagova kod Zvornika i na Majevici, na Petrovića brdu. Pisao sam i govorio dosta o tim dželatima, koji su, očigledno, ostavili „pelcere“. Ali, neće me oterati iz ove novinarske, svete profesije, koja je, kako reče nobelovac Gabrijel Garsija Markes, najlepša na svetu i protiv toga se ne može. I, ne može!
