U svetu među natraženijim sortama krušaka, abata fetel i karnemom i viljamovka, čija je, sada, opšta nestašica na planeti, u Jadru je odlično rodila.Narodski rečeno „ponela“ je za oko, ukus kao i po rodu.
Siniša Gligorić, domaćin iz varošice Lešnice, slovi za jednog od najstručnijih i najuspešnijih proozvođača tok, inače, jako osetljivog voća. Godinama je u toj proizvodnji, koju je odlično savladao, pa je, kod njega, i kvalitet i rod kakav samo može da se poželi.
-Ovo je zahtevna proizvodnja, koja traži i vreme, i ulaganje, i rad i trud -priča Gligorić, objašnjavajući da kruškama treba 6-7 godina da bi, posle sađenja, dale rod. -I sve to mora da bude stručno, pažljivo i maksimalno posvećeno da se voćka razvija na valjan način.
Gligorić po kruškama ima pet hektara, pod abatel fetel tri i pod karmenom i viljamovskom dva hektara.Uz sjajan kvalitet i rod je dobar i kreće se, u proseku, kod ovdašnjih voćara, oko 30 tona.Uz jako đubrenje i dobru jesenju rezidbu, kako naglašava naš sagovornik, može da se račun i na berićet i do 50 tona krušaka.
-Neophodan je stalni boravak u voćnjaku, u sva četiri godišnja doba, posebno kad su mrazevi, koji su najveći neprijatelji kruške kao i drugog voća -priča Gligorić. -Cena krušaka, na velike, kreće se, sada, od 80 do 120 dinara i, naravno, zavisi od sorte.Ove kruške kod nas, narodski rečeno, „idu kao alva“.I isplatio nam se trud, koji je, zaista, bio veliki. I čim se okonča berba, valja nam ponovo na rad.
Tomo Stepanić iz po voću čuvenih Runjana, čije je šljivike opevao i slavni narodni pesnik i guslar Filip Višnjić u epskim pesmama, poput one Boj na Loznici, ističe da oni koji, kada su kruške u pitanju, nemaju dovoljno vremena ili ne primenjuju odgovarajuću agrotehniku, bolje da ih ne sade.Po njegovim rečima, „reč je o zahtevnom, nežnom i osetljivom voću“.
- – Proizvođač mora da bude pažljiv prema njemu bukvalno dok i poslednji kilogram ne preda u ruke kupcima, jer i u berbi postoje pravila koja moraju da budu ispoštovana – poručuje Stepanić.
- V.Mitrić
