Lozničanin Vladimir Lečić osvojio je srca igrača, uprave i ljubitelja beogradskog Fudbalskog kluba „Rad“, kada se, letos, drugi, odmah posle čuvenog trenera Marka Nikolića, odazvao na poziv „radovaca“ za pomoć i podršku da pregrme teške dane.
Saznavši za muke „Rada“, kaže Lečić, i osećajući ih kao veliki zaljubljenik u fudbal i poštovalac Rada, „koji je, vazda, skoro nezaobilazna stanica za najbolje fudbalere koji su otišli u Partizan i OFK Beograd, pre svega“. Rad je za njega, kako ističe, bio i ostao sinonim za fudbalski romantizam u najširem smislu.
Lečić je, odmah potom, pitao „radovce“ šta može da pomogne, saopštavajući im čime se bavi. Zamolili su za jednu količinu majica, a ovaj Lozničanin, inače i sjajan fudbaler i danas i omiljen čovek, poslao je, odmah, na njihovu radost, skoro trostruko više. Tako se, priča Vladimir, rodila ljubav između njega i „radovaca“, koja se proširila na njegovu porodicu, mnoge njemu prijateljske porodice i dobar deo Loznice.
Porodica Lečić i mnoge druge pridružile su se anketi za izbor najlepše majice na temu „Rad = porodica“. Vladimir je prvo prosledio fotografiju iz svoje porodice, ističući da su na njoj i njegova kćerkica Nađa i sestrić Stefan, a potom i drugi Lozničani, koji su ponosni i što je boje Rada branio njihov omiljeni sugrađanin Nemanja Kojić.
– Fotografije su nastale na našem divnom, novom stadionu Lagator, u pozadini su belo-plava sedišta, boje „Rada“, što je, simbolično, i poruka da mi volimo, svim srcem, fudbal našu Loznicu, kao i Rad i sve one koji vole i ljube svim srcem svoje klubove sa dugom i svetlom istorijom.
Lečićev otac Aleksandar i stric Živan bili su veliki fudbaleri, kao i deda Jovan Jovo, koji je godinama bio i na čelu uprave Loznice, omiljenog LSK.
V.Mitrić
