Srebrenica pamti i seća se velikog junaka majora Kostu Todorovića. Tom vitezu roda svog i njegovim četnicima, koji su u Prvom svetskom ratu oslobodili Srebrenicu, služen je pomen ispred spomen-ploča u gradskom parku.
Parastos je služio srebrenički sveštenik Aleksandar Mlađenović.
Hroničari beleže da je umro u borbama kod Srebrenice 14. septembra 1914. Kosta Todorović je, zapisano je, rano ostao bez roditelja što mu je otežalo odrastanje. Učio je zanat pošto zbog mladosti nije mogao biti primljen u vojnu službu. Kosta provodi vreme poslužujući u kući Milorada Gođevca, jednog od tri osnivača Srpskog četničkog pokreta. Kod njega se Kosta nadahnjuje patriotizmom i željom za ujedinjenjem Srba i ulazi u kontakt sa srpskim oficirima i zagrančnim aktivnostima srpske vlade i vojske. Po završetku 7. razreda gimnazije, Kosta stupa u čuvenu 32. klasu Vojne akademije koja je dala vojvodu Vuka Popovića, vojvodu Branu Jovanovića, Voju Tankosića i druge.
– Kao mlad potporučnik Kosta služi od 1901. godine u rodnom gradu Užicu, a onda kao kapetan u Požegi, a kasnije kao pogranični oficir u Loznici – zabeležili su hroničari. – Već tada Kosta stupa u prepisku sa Principom i njegovim saradnicima koji će kasnije u Sarajevu ubiti Franca Ferdinanda. Nakon atentata Kosta biva optužen za saučesništvo i neko vreme se primiruje. Još ranije, za vreme rata sa Turcima, Todorović se istakao u borbi. O njemu se počinju ispredati legende, važi za pouzdanog, hrabrog oficira koji je uvek spreman da se žrtvuje za dobrobit otadžbine.
Kada je, ostalo je zapisano, „nakon atentata objavljen rat Austrougarskoj, Kosta se javlja u štab Užičke vojske“. – Međutim, kako je zabeleženo, „po svojoj molbi obrazuje gerilsku četu i odlazi u pomoć braći sa druge strane Drine. Tako 4. avgusta 1914. godine po naređenju srpske Vrhovne komande formirana je u okviru Gornjačkog odreda ‘Četa Koste Todorovića’ sa oko 150 ljudi pod komandom majora Todorovića. Ta četa je prešla Drinu kod Srebrenice gde je stigla 15. septembra 1914. godine. Tu dolazi do žestokih borbi sa neprijateljem u kojoj se Kosta Todorović ističe kao i nebrojano puta do tada. Po drugom izvoru, Todorović je sa svojim četnicima ušao u Srebrenicu 5/18. septembra 1914. godine. Međutim, u potonjim borbama oko Srebrenice na Karadžića brdu sa Austrijancima, on biva teško ranjen u slabine i obe noge i sklanja se sa svojim vernim pratiocima na mesto nedaleko od jeka borbi. Na njegovu nesreću, Austrijanci ga tu nalaze i 14. septembra 1914. godine živog ga spaljuju zajedno sa svojim saborcem Jovanom Živanovićem Vatrenikom, studentom rodom iz Brčkog. Po drugom izvoru, Todorović je kao teško ranjen izvršio samoubistvo, da ga ne uhvati živog neprijatelj. Austrijska vojska je stigla i spalila zajedno leš Todorovićev i živog studenta Jovana Živanovića. Mnogo srpskih četnika je poginulo, a preostale žive preuzeo je pod svoju komandu kapetan Jova Prvanović.
O pogibiji pešadijskog majora Koste Todorovića i njegovom spaljivanju dok je još bio živ pisao je francuski književnik Anri Barbi, zabeležili su hroničari.
