U Tršiću, u prostoru koji sam po sebi nosi težinu jezika i pamćenja, obeleženo je petnaest godina rada Muzeja jezika i pisma izložbom koja vraća pažnju na jednu od najstarijih tema naše književnosti – cvet.
„Poetski cvetnik“, autorke msr Ane Čugurović, ne nudi samo izbor stihova. On otvara jedan širi, kulturni razgovor o tome kako smo kroz vreme gledali na prirodu, kako smo je imenovali i šta smo u njoj prepoznavali od sebe.
U postavci su sabrani različiti cvetovi, ali i različiti jezici pisanja o njima. Od narodne poezije do savremenih pesnika, od jednostavnih slika do slojevitih metafora. Cvet se javlja kao znak nežnosti, ali i trajanja. Kao motiv ljubavi, ali ne samo one između dvoje. U stihovima se prepoznaje i ljubav prema porodici, prema zavičaju, prema onome što se nasleđuje i čuva.
„Cveće je, na neki način, kao i umetničko delo. Čovek može pred njim da ostane bez reči, ali može i da napiše pesmu“, kaže Čugurović. Upravo ta dvojnost, ćutanje i govor, provlači se kroz celu izložbu.
Posebno mesto imaju pesme za decu. One su, kako autorka ističe, prvi susret sa poetskim jezikom, ali i sa samim pojmom prirode. Kroz njih se gradi odnos prema svetu koji ostaje i kasnije, kada cvet više nije samo biljka, već uspomena, simbol ili reč koja pokreće čitav niz slika.
Vizuelni identitet izložbe oslanja se na tipografiju koja sama po sebi nosi priču. Osnovu čini font inspirisan slovima iz starih bukvara, rad Elde Stanković, nastao u okviru master studija na Fakultetu primenjenih umetnosti, pod mentorstvom Olivere Stojadinović. Ta slova, obogaćena cvetnim motivima, povezuju jezik i prirodu u jednu celinu koja deluje istovremeno poznato i novo.
Izložba se prirodno uklapa u ambijent Tršića, prostora u kome se kulturni i prirodni slojevi prožimaju. Posetioci koji u prolećnim danima dolaze da vide pejzaž, ovde dobijaju priliku da taj doživljaj prodube, da ga prevedu u jezik i pamćenje.
Muzej jezika i pisma, koji već petnaest godina traje u zaštićenom prostoru, ovakvim izložbama podseća na svoju osnovnu ulogu. Ne da samo čuva, već da pokreće. Da jezik ne ostane zatvoren u vitrinama, već da nastavi da živi, da se menja, da se iznova čita.
„Trudimo se da svake godine ponudimo nešto drugačije, da posetioce ponovo pozovemo i da im boravak u Tršiću obogatimo“, dodaje Čugurović.
„Poetski cvetnik“ ostaje otvoren do jeseni. Dovoljno dugo da se, bar na trenutak, stane pred jedan cvet i proveri da li smo spremni da ćutimo ili da napišemo novu pesmu.
Muzej jezika i pisma u Tršiću osnovan je 2011. godine, sa namerom da se na mestu rođenja Vuka Karadžića otvori prostor posvećen srpskom jeziku kao živom sistemu. Nije zamišljen kao klasična muzejska postavka, već kao interaktivna celina u kojoj posetilac ima aktivnu ulogu.
Stalna postavka prati razvoj srpskog jezika i pisma, od Vukove reforme do savremenog doba. Posebnost muzeja je u tome što je organizovan kroz azbuku, svaki segment posvećen je jednom slovu, čime se jezik predstavlja kao struktura koja se gradi, ali i menja.
Pored izložbenog dela, muzej ima snažan edukativni karakter. Kroz radionice, kaligrafiju i multimedijalne sadržaje, posebno je usmeren na mlađu publiku, koja ovde ne uči samo kako se piše, već i zašto je jezik važan.
Kao deo kulturnog kompleksa Tršić–Tronoša, muzej je jedna od ključnih tačaka za posetioce koji žele da razumeju ne samo Vukovo nasleđe, već i savremeni odnos prema jeziku. Tokom godine kroz njega prođe veliki broj đaka, studenata i turista, posebno u vreme Đačkog Vukovog sabora.
