Kod stare kragujevačke crkve, pod svodovima zdanja Stare skupštine, u kojoj je knez Miloš Obrenović doneo 17 važnih odluka, među kojima i Sretenjski ustav 1835. godine, predstavljena je knjiga „Nevidljivi spasioci“ akademika dr Dragana Damjanovića, autora tridesetak romana, među kojima je i „Anja sa Dedinja“, delo koje je, pre godinu dana, takođe predstavljeno na istom mestu.
U prelepom ambijentu, ispunjenom Šumadincima i njihovim gostima iz svih krajeva, priređeno je kulturno-duhovno saborovanje za nezaborav, kako je primetio akademik pukovnik prof. dr Željko Zirojević. On je naglasio da je „Dragan Damjanović, kao divno čedo koje je rodila majka Svetosavka, dete roda, Kosmeta i rodnog vrela, pokazao, po ko zna koji put, kako se ljubavlju, znanjem, darom i umećem osvetljavaju na najlepši način i ‘obični’ ljudi, koji su skrajnuti sa scene, ali ne i iz reda onih koji čine velika dela“.
Akademik prof. dr Petar Veselinović podsetio je na istorijski značaj mesta na kojem je predstavljeno još jedno dragoceno delo Dragana Damjanovića, naglašavajući da je to zdanje odavno proglašeno za zaštićeni spomenik kulture. „Delima poput Damjanovićevih i jeste mesto da budu predstavljena ne samo onima koji ljube pisanu reč, već i veru Hristovu, koju pisac, na samo njemu znan način, ugrađuje u svako svoje delo, svaki odeljak i pasus“, rekao je Veselinović.
Akademik prof. dr Radenko Krulj istakao je da je Damjanović od hrabrog, istrajnog i obrazovanog novinara sa Kosmeta stasao u književnika na ponos svome rodu. „On je ličnost koju, uz znanje, umeće i talenat, krase iskustvo i mudrost, što potvrđuje još jedno njegovo veliko delo, jer je u središtu svega kod njega – istina i samo istina“, rekao je Krulj.
Sveštenici na čelu sa protojerejem stavroforom Milićem Markovićem bili su sjajni domaćini ovog duhovno-kulturnog događaja, uz blagoslov mitropolita Jovana i reči pozdrava koje je uputio piscima i publici. Prota Milić je u nadahnutoj besedi govorio o značaju duhovnosti i vere Isusove za ljudsku dušu, život i stvaralaštvo, izdvajajući ljubav kao najuzvišeniju vrednost. „To je davno osetio i pisac Damjanović, na čemu zasniva sva svoja dela – od ‘Puteva svete porodice’ do ‘Anastasija, majka Svetoga Save’“, rekao je on.
Prota Milić, poreklom iz Petlovače kod Šapca, u razgovoru sa brojnim gostima, među kojima je bilo i desetak akademika, istakao je da su „svetli primeri dobrih i vrednih ljudi uvek poruka i pouka svakom vremenu“.
Novinar „Večernjih novosti“ Vladimir Mitrić, koji je došao iz Loznice, iz Jadarske oblasti, izrazio je ponos što prisustvuje ovom događaju. Podsetio je da je duhovni otac mnogih Šumadinaca bio njegov zemljak, vladika Valerijan Stefanović, prvi episkop šumadijski. Mitrić je rekao da je „raduje što je u Kragujevcu službu Božju preuzeo prota Milić, čovek iz kraja gde se Mačva i Jadar grle preko svetinja koje sve više sjaje“.
„Isidora Sekulić je primetila da je Vuk znao da je jezik krvotok naroda, a Dragan Damjanović je veliki majstor da najlepše iz duše naroda prenese na papir, sabere u svoja dela i nesebično nam ih preda na uživanje“, rekao je Mitrić. Dodao je da je Damjanović „divan otac troje uspešne i čestite dece, među kojima je i sin Stefan, ugledni kragujevački sveštenik, koji mu je desna ruka na mnogim hodočašćima iz kojih su proistekla njegova najveća dela“.
„Nobelovac Gabrijel Garsija Markes, iako dobitnik Nobelove nagrade za književnost, uvek je ostao novinar i ponosio se time, govoreći da ‘lepše profesije od novinarstva nema’. Dragan je baš takav primer, što njegovim delima daje posebnu snagu, lepotu i vrednost“, zaključio je Mitrić.
