Posle Loznice, Zlatibora i Kragujevca, novo, trideseto delo Dragana Damjanovića, više nego plodnog pisca, stiže pred čitalačku publiku Sombora — u ovdašnji hram kulture, Srpsku čitaonicu, koja nosi ime čuvenog Laze Kostića i obeležava 180 godina delovanja na širenju naše kulture, ne samo na tom prostoru.
Promocija je zakazana danas za 16 časova. Organizatori, na čelu sa Đurđinom Barać, omiljenom i vrsnom zdravstvenom radnicom iz Sombora, drugi put za godinu dana organizuju druženje sa piscem i njegovim prijateljima. Lane je ostala za pamćenje Damjanovićeva knjiga Anja sa Dedinja.
Dragan je ovekovečio ljude oko nas — obične, ali delima i ljubavlju velike — koji su daleko od javnosti, ali ih je, kao bisere naših dana, sjajno istrgao i uveo u to delo.
– Znemrljivo je malo knjiga, istraživanja i izučavanja puta Svete porodice kroz Egipat – kaže Olgica Samoilović Baštovanović iz Loznice, koja je veliki poštovalac i znalac, ne samo Damjanovićevih dela.
Zašto je Damjanović danas jedan od naših najtraženijih pisaca, u vremenu kada neki tvrde da književnost, tobože, gubi korak sa vremenom?
– Skoro da nema, pored ostalog, literature ni o tome kako je jedno grčko poluostrvo Atos postalo današnja Sveta Gora – jedinstvena monaška republika u svetu – kaže Samoilović Baštovanović. – A ona traje već gotovo dve hiljade godina. O tom neverovatnom putovanju majke Isusa Hrista, Deve Marije, iz Jope pokraj Tel Aviva, koja je pošla lađom da obiđe Lazara iz Vitanije, Isusovog druga, i umesto na Kipar lađa je stigla na Svetu Goru, piše Damjanović. To je jedan od prvih romana u svetu na tu temu, iz pera našeg kolege.
Uzbudljiv je i Damjanovićev roman o možda najvećoj Srpkinji – majci Svetog Save, supruzi slavnog vladara Stefana Nemanje, kasnije Svetog Simeona Mirotočivog. O herojskom odricanju ove žene i njenog muža od ovozemaljske slave i počasti, na istorijskoj, ali i duhovnoj podlozi, napisao je roman Proročanstvo Nemanine žene – Sveta Anastasija.
Iz mnoštva njegovih knjiga na teme koje je malo ko doticao, tu je i ona o čudesnom putu Bogorodice Trojeručice, na magaretu od Studenice do Hilandara. Taj slavni put Damjanović je sa sinom Stefanom potpuno rekonstruisao i, kao duhovni čudesni oblak, spustio na zemlju.
O putu Svete porodice, podsećamo, Dragan i njegov sin Stefan napravili su i veoma uspešan dokumentarni film, koji je prikazan na više uglednih mesta, čak i u Rusiji.
Roman Put Svete porodice preveden je na ruski, a roman o Svetoj Anastasiji na ruski, azerbejdžanski (na Univerzitetu u Azerbejdžanu) i grčki jezik.
Sve ovo, kao i još 27 romansiranih dela, tri knjige poezije i dve monodrame koje je Damjanović napisao, vuče koren iz njegovih istraživanja o Kosovu i Metohiji kao Svetoj zemlji. Toj temi Dragan se opet vratio nedavno, pa se očekuje da ćemo uskoro doći do otkrića zašto je i Kosmet predoređen za krupne, istorijski važne događaje — ne samo za srpski narod, već i za ceo svet.
Na osnovu nekih tragova otkrivenih čak i na Sionskoj gori, u manastiru Sveta Katarina pod Mojsijevom gorom, kao i na Kipru, u Aleksandriji i Jerusalimu, izgleda da je Kosmet mnogo stariji u ljudskoj istoriji nego što bilo ko pretpostavlja. Njegova starost doseže ne samo do događaja pre Hrista, već i do potresnih zbivanja koja se najavljuju u budućnosti. Postoji jedna stalna veza o kojoj nam razjašnjenje daje upravo Damjanović, uz pomoć i blagodat Božiju.
Mnogo je stvari koje nama u ovo vreme čuda deluju nestvarno. Međutim, još pre nekoliko godina, u romanu Sveta Anastasija, Damjanović piše i o tome šta čeka Srbe. Podsećamo, mati Anastasija bila je prozorljiva i ostavila je zabeleške o tome šta čeka Srbe u vremenima koja dolaze. U istom romanu autor piše i kako je jedan naš monah, istoričar, na Sinaju iznad manastira Svete Katarine, našao zapise o događajima koji nas čekaju u Beogradu u vreme teških ratova i okupacije grada. Kroz pepeo razvejan kao da je sa lomače na kojoj su spaljene mošti Svetog Save, nebom je letelo mnoštvo vozila nalik automobilima. To su okolnosti koje zastrašuju, ali posle kojih će, kako piše, opet doći razvedravanje i obnova našeg naroda i crkve.
Kako će to izgledati, lako će videti svako ko bude imao ovu knjigu u rukama.
Damjanović je, inače, što se danas po prvi put kazuje, objavio monodramu Smrtolovka i dve knjige priča pod pseudonimom, odmah posle događaja 1999. godine, kao i knjige Suze božura i Gazimestan. Rado bismo čuli zašto je odlučio da te knjige potpiše tuđim imenom i kako to da božuri na Gazimestanu „plaču“.
Velika je stvar za svakoga koga je Dragan ovekovečio u ovom delu, ali i za sve nas, jer to čini onaj ko se približio Bogu. On nas podseća da je put Svete porodice, delo Anastasije – majke Svetog Save – i većine naših svetih mesta, od Egipta i Svete Gore do Kipra, delo vere i ljubavi. Veliku podršku u svemu tome daje mu njegov sin Stefan, kragujevački sveštenik, intelektualac i duhovnik. Kada čovek te raskošne duhovnosti o nekome piše lepo, pitko, zanimljivo i dopadljivo, to je blagoslov — za radost i sreću svake duše.
I Božja je volja danas, sa Draganom, dovela nas u ovu slavnu Čitaonicu, koju je, među ostalima, deset godina vodio čuveni naš Laza Kostić, čiji duh, kao i duh mnogih drugih umetnika, uključujući veličanstvenog Savu Stojkova, ispunjava ne samo ovo lepo zdanje već i sve nas koji ulazimo u njega. Znamo da je susret Lazin sa Teslom u Pešti, sa genijalcem iz Smiljana, kao i njihovo prijateljstvo sa čika Jovom Zmajem i Nikolajem Velimirovićem, bio poseban. Svi su oni, uključujući i velike Srbe i Banaćane poput Mihaila Pupina, Milutina Milankovića, Jovana Cvijića i Vuka Karadžića, duboko nosili Boga u sebi. To je njihova dela učinilo veličanstvenim, večnim i dragim, u službi vere, roda i otadžbine.
Evo i šta o Damjanoviću kaže njegov nekadašnji redakcijski kolega, a danas saradnik u „Skanu“, Vladimir Mitrić:
– Kao što je Vuk znao, kako kaže Isidora Sekulić, da je „jezik krvotok naroda“, tako je naš Dragan u ovom delu iz tog naroda izvukao ono najbolje i najlepše oko nas — dobrotu koja daje nadu za budućnost. Opisao je ljude koji svetle svojim delima, bez želje da se to čuje, krijući ih od svih, ali nisu uspeli da se sakriju od Dragana, čoveka grandiozne duhovne snage, sjajne spisateljske darovitosti, velikog obrazovanja i osećaja za svaku emociju koja čovekoljublje „kuje“. I hvala mu na ovom delu.
V.Mitrić
