„Dečak i crveni kišobran” naziv je predstave koja je premijerno izvedena u prepunoj dvorani mališana, njihovih roditelja, deka i baka. Pored Šapčana u publici su bili i gosti iz susednih mesta, uključujući i one sa leve obale Drine, iz bratske Republike Srpske.
Radi se o predstavi za najmlađe sa elementima lutkarstva inspirisanoj francuskim filmskim simbolizmom, u kojem predmet postaje biće, a tišina govor.
– U pitanju je poetsko-realistična bajka gde crveni kišobran nije rekvizit, već tihi pratilac detinjstva, slobodan i neposlušan prema pravilima odraslih – objašnjava nam Aleksandra Delić, direktorka Šabačkog pozorišta. – Bez klasičnog dijaloga, kroz postupak, ritam i francusku tradicionalnu muziku, predstava govori o prijateljstvu, usamljenosti i pravu na maštu. Grad na sceni nije realan prostor, već unutrašnji pejzaž deteta, sastavljen od senki, oblika i igre. U sukobu nežnog i grubog, slobode i kontrole, male i velike lutke vode publiku ka poetskom finalu u kojem se gubitak pretvara u let, a svakodnevica u čudo.
Predstava je, dodaje Delićeva, „namenjena široj publici koja još uvek veruje da se najvažnije stvari ne izgovaraju, već osećaju”.
Mališani su sve vreme pažljivo gledali predstavu, ne skrivajući uzbuđenje, osmeh i radost na licu, uz aplauze, pa i pevušenje, čime je učinjen prelep doživljaj, svojevrsna harmonija publike i glumačkog ansambla.
– Ovo je doživljaj za pamćenje, ne samo za našu unučad, već i za nas odrasle – kaže Lozničanin Zane Šaulić, koji je došao na premijeru sa unučićima. – Nema veće radosti od one kada vidite kako se deca raduju i, na čaroban način, čine spoj scene sa sobom i svojim, rekao bih, nezaboravnim doživljajima. Svaka čast glumcima i sjajnoj organizaciji direktorke Aleksandre Delić i njenih najbližih saradnika. I kao dete sam dolazio u Šabačko pozorište, jer mi je majka Šapčanka, i gledao predstave, pa mogu da kažem da se ne samo nastavlja svetla tradicija, već se i oplemenjuje i obogaćuje, čemu smo, evo, još jednom bili svedoci.
A da sve bude tako, velika zasluga pripada Aleksandru Pejakoviću, kome su povereni scenografija i režija, Zoranu Bjeloševiću – izrada lutaka i maske. Aleksandar Pejaković je izabrao i tradicionalnu muziku.
Zoran Bjelošević je konstruktor, a ansambl je birao kostime.
Biljana Kostadinović je inspicijent. Sjajno su igrali:
– Maša Pantić, dečak sa crvenim kišobranom
– Dušan Simić, muzičar i dečak sa malim avionom
– Veljko Eraković, direktor internata, kolporter i komedijant
– Dušan Simić i Nemanja Ristanović, sjajno su izveli animiranje crvenog kišobrana
– Nemanja Ristanović i Veljko Eraković, animiranje voza
– Maša Pantić i Nemanja Ristanović, animiranje crvenog slona
– Dejan Okanović i Maša Pantić, animiranje velikog aviona
V.Mitrić
