U samoj su završnici radovi na Domu Svetog vladike Nikolaja Velimirovića u porti manastira Lelić, gde su u crkvi, koju je on podigao, mošti tog duhovnog gorostasa za koga je Sveti Ava Ćelijski rekao da je „najveće čedo koje je rodila majka Svetosavka posle Svetoga Save“, što je ponovio i na osvećenju manastira Soko, kod Ljubovije, koji mu je episkop šabačko-valjevski Lavrentije posvetio, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Mitropolit je naglasio, tada pre 23 leta, da je mudar vladika Lavrentije, jer od mladih bogoslovskih dana zna značaj i veličinu čeda lelićkog, ohridskog, žičkog i svesrpskog i svepravoslavnog.
Dom Nikolajev je veliko, savremeno zdanje u kom će biti muzej njemu u čast, biblioteka i sale za najveće duhovne i kulturne sadržaje, koji je izgrađen blagoslovom i velikom pomoći i podrškom vladike valjevskog Isihija, arhimandrita lelićkog Georgija, sa bratstvom i verujućim narodom. Ovo će biti mesto za, pored ostalog, održavanje naučnog skupa o Svetom Nikolaju, koji je do sada održavan u Valjevu, a ustanovio ga je episkop Isihije.
Čin osvećenja će, na radost vernika i poštovalaca vladike Nikolaja, uz domaćina vladiku Isihija i druge arhijereje, sveštenstvo i monaštvo, predvoditi patrijarh srpski Porfirije.
Reč je o velikoj duhovnoj radosti, događaju koji pada na Dan Svetog Nikolaja, 3. maja, jer su njegove mošti tog dana, pre 35 leta, stigle u Beograd iz Amerike, a devet dana kasnije i u Lelić. Navršilo se 18. marta 70 godina od Nikolajevog upokojenja i tri decenije od kada je za manastir proglašena lelićka svetinja.
Vladika Nikolaj je upisan u knjigu svetih 2003. godine, u vreme episkopa tadašnjeg šabačko-valjevskog Lavrentija, koji je sabrao i objavio njegova sabrana dela, posvetio mu svetinju i ustanovio Orden sa njegovim imenom, i patrijarha srpskog Pavla.
Višegodišnji episkop šabačko-valjevski, pre toga rektor Beogradske bogoslovije, bio je vladika Jovan Velimirović, njegov sinovac, koji je bio uz strica sve dok ga fašisti nisu odveli u zloglasni logor Dahau, gde je bio sužanj zajedno sa tadašnjim patrijarhom srpskim Gavrilom Dožićem.
Lelićka svetinja, na čelu sa mladim igumanom Georgijem Mićićem, zablistala je svim sjajem, dostojnim Nikolaja, ali i onih koji su ga poštovali i slavili, od vladike Lavrentija do igumana Avakuma, Georgijevog duhovnog oca i sabrata, čijim je dolaskom u Velimirovića kraj sve krenulo, kako se u narodu kaže, kako Bog zapoveda.
Ovoj duhovnoj svetkovini raduju se verujući ljudi sa svih srpskih strana, a Radoslav Veselinović, nosilac Ordena Svetog vladike Nikolaja, kao i dr Miško Ranković, koji su podigli crkvu u Nikolajevoj svetinji na Soko gradu, repliku one Svetog Kanea na Ohridskom jezeru, koju je čuveni Lelićanin obožavao, kažu da je „radost do neba kada se vidi da ne samo da znamo da slavimo, već i kako da se, sa puno duhovnog žara, odužimo onome koji se i danas, bez sumnje, moli za nas.“
V.Mitrić
Završetak radova na Domu Svetog vladike Nikolaja predstavlja značajan događaj ne samo za manastir u Leliću, već i za širu duhovnu i kulturnu zajednicu.
Formiranje muzeja, biblioteke i prostora za naučne i kulturne skupove daje ovom kompleksu novu dimenziju – ne samo kao mestu poštovanja, već i kao centru obrazovanja, istraživanja i očuvanja nasleđa vladike Nikolaja Velimirovića.
Posebno je važno što će se ovde ubuduće održavati naučni skupovi posvećeni njegovom delu, čime se dodatno učvršćuje značaj ovog prostora kao mesta susreta teologije, kulture i nauke.
Ovakvi projekti imaju dugoročan značaj jer povezuju tradiciju i savremeni pristup, stvarajući prostor koji može privući kako vernike, tako i istraživače i širu javnost zainteresovanu za duhovno i kulturno nasleđe.