U užičkoj bolnici, sinoć se upokojio profesor Nedeljko Neđo Matić (71) iz Bajine Bašte, koji je, kao matematičar, pedagog, filozof i čovekoljub, ostavio dubok trag ne samo u rodnom kraju, već i u Sremu, Jadru i Podrinju.
Reč je o jednom od najuglednijih i profesora i ljudi u užičkom kraju, rođenom i odraslom u pitomoj Jagoštici, na granici Srbije i BiH, gde je završio prva četiri razreda osnovne škole, koju je nastavio i završio, kao najbolji đak, u Osnovnoj školi „Jovan Cvijić“ u Loznici, gradu gde je bio voljen i cenjen i gde živi deo njegove divne i časne familije. Matić je ostao upamćen i kao jedan od najboljih učenika Gimnazije „Vuk Karadžić“ u Loznici, čiji su profesori ukazivali da će biti dostojan naslednik nekadašnjeg ovdašnjeg gimnazijalca, profesora dr Milorada Bertolinija, legendarnog srpskog, jugoslovenskog i svetskog matematičara, koji je pokazao, pored ostalog, da ni kvadratne jednačine nisu bauk.
A profesor Matić je baš umeo da, na lep, jednostavno savršen i jasan način, pokaže da matematika zaista nije bauk, već, kako je govorio, „sjajna prilika da se uđe i ‘plovi’ kroz život na način koji će biti i zanimljiv i dragocen i lep“. Otkrivao je generacijama đaka, prvo u Pećincima u Sremu, potom do penzije prvo u bajinobaštanskoj Gimnaziji, a kasnije, gde je najduže i radio, u ovdašnjem Srednjoškolskom centru, mnoge tajne te nauke, učinivši je dragim predmetom i onima koji nisu bili za nju talentovani.
Imao je, kažu njegove kolege i prijatelji, neverovatno prijatan prilaz svojim đacima, ali i kolegama i sugrađanima, koji su ga vazda poštovali i cenili, kao i mnogi stanovnici sa leve obale Drine, iz skelanskog kraja, kojima je predavao i njihovim roditeljima. Imao je uvek i vremena i takta i pažnje za najveće muke svojih đaka, uključujući i one teške, u vreme rata u susednoj BiH, u današnjem delu Republike Srpske.
Bio je zaljubljenik zavičaja, rodne Jagoštice. Voleo je da šeta, da uživa u božanstvenoj lepoti zavičaja, da uvek na novi način uživa u njima i da im se divi, ali i da u glavi, u toj divoti, vidi matematičke, logičke i filozofske visine do kojih je dosegao radom, znanjem i zalaganjem.
Bio je drag rođak, kum, komšija, prijatelj, sugrađanin, koji se posebno radovao što je njegova i mezimica njegove divne supruge Mire, Bojana, otišla u „matematičke vode“ i što je stasala u jednog od najuglednijih profesora matematike, ne samo u Srbiji, kao poznata i priznata profesorka u čuvenoj Matematičkoj gimnaziji u Beogradu. Radovao se svakom njenom uspehu, kao i uspesima njenih đaka, smatrajući da „nema lepote življenja bez sveta matematike“, uz podsećanje na čuvene reči na Delfijskom hramu: „Neka ne ulazi onaj ko ne zna matematiku i muziku“.
Otišao je brzo, kao da je žurio u carstvo nebesko da se što pre, sa tih visina, moli za svoje najbliže i sve one koje je voleo, naravno i generacije svojih đaka, kao čovek koji je, kako kažu njegovi poznanici i prijatelji, bio tako dobar kao da je imao srca dva.
Nedeljko će biti sahranjen sutra na groblju u Bajinoj Bašti.
V.Mitrić
