„Srpski heroj u vučjoj jazbini“, naziv je knjige koja je sinoć, na dan Svetog Vasilija, predstavljena u Biblioteci Politika na način koji je oduševio publiku koja je došla ne samo iz Rađevine. Autor knjige je Marija Jovović, kćerka čuvenog Blagoja Jovovića, čoveka koje organizovao i izveo atentat na najvećeg ubicu Srba, ustaškog poglavnika Antu Pavelića.
Govorila je Blagojeva junačka kćerka Marija, kao i profesor dr Marko M. Milović i novinar Vladimir Mitrić, uz pozdravne i prigodne reči domaćina, profesora Mladena Stefanovića, koji je, kao i direktorka ustanove Tanja Mićić i urednica programa, Ana Stefanović, izrazio radost i zadovoljstvo što je Krupanj jedno od mesta gde se govori o takvom div junaku našeg roda.
U svetu, kako je rekao čelnik Krupnja i Rađevine, „kada pokušavaju i da se ti zločini negde revitalizuju, Blagoje Jovović je zapravo taj svetionik, koji će, siguran sam, ipak izvesti sve nas na put pravde i istine, da su u toj takozvanoj NDH jednostavno počinjeni strašni zločini koje, nadam se, više nikada ni u jednoj državi neće ponoviti“.
„Zahvalan sam vam što ste večeras sa nama i svima koji su došli“, kazao je Stefanović. „Verujem da će i mnogi koji su ovde preneti priču o Blagoju Jovoviću, da će to interesovanje porasti svakako. Nadam da će i mnoge poneti njegovo ime, pa i podignuti spomenici širom Srbije i, da kažem, po ostalim srpskim zemljama, u Crnoj Gori. Da se oda počast ovom čoveku koji je zapravo uradio jedno veliko delo.
Jer sada kada uzmete primer, da li je to ubistvo na ovakav ili onakav način, a znate i Gavrilo Princip je na suđenju rekao: ‘Ja nisam zločinac, ja sam tiraninoubica.’ Tako da mislim da je to imalo veliki značaj i da su na neki način sve te žrtve dobile zasluženu delimičnu pravdu.“
Profesor dr Marko M. Milović podsetio je, pored ostalog, na činjenicu da je jedino Nezavisna Hrvatska imala logore za decu.
U pitanju su, kako je rekao, logori Jastrebarsko i Sisak, mada su i u drugim logorima postajala odeljenja za decu. Logor u Jastrebarskom je osnovan 12. jula 1942. godine.
„Za tri meseca je umrlo u tom logoru najmanje 449 dece, uglavnom sa područja Kozare i Korduna, a prema nekim podacima je za to vreme umrlo 768 dece. Pazite, samo u tom logoru, a decu su ubijali u svim logorima koje su držali.
Razmišljajući koji posebno da izdvojim zločin ustaša Ante Pavelića, opredelio sam se za Prebilovce, iako je u Jasenovcu, Kozari, Gradiški, ali i na drugim mestima stradalo mnogo više nevinih Srba.
Zašto baš Prebilovci? Zato što se o razmerama stradanja u ovom selu čulo skoro na svim meridijanima sveta, te u tom smislu navodimo i ocenu lista Asahi Šimbun iz Japana, iznetu 1999. godine, u kojem se kaže da su Prebilovci selo koje je najviše stradalo u Evropi, a da je među četiri najstradalnija sela u svetu u Drugom svetskom ratu.“
Govoreći o zločinima, Milović je podsetio i na stradanje u Starom Brodu i svedočenja preživelih, navodeći da su se „i Nemci zgražavali nad zverstvima ustaša Ante Pavelića“.
„Sve ovo napominjem, jer sam ubeđen da je o ovim strahotama znao i srpski junak Blagoje Jovović. Svestan je bio koliko rizikuje, a rizikovao je mnogo. Svoj život, život svoje porodice. No, uprkos tom najvećem mogućem riziku nije se pokolebao u svojoj nameri da osveti stotine hiljada nevino prolivene srpske krvi.“
Novinar Vladimir Mitrić rekao je da je Jovović bio „veliki rodoljub, pravdoljub, vrstan vojnik i kraljevski oficir, častan čovek i intelektualac“.
„Marija je ova dela spremala temeljno pet godina, ovo je zbir činjenica i svedočenja, koja niko ne može da ospori“, rekao je Mitrić. „Marija svedoči o tim vremenima, odnosu nekih država prema najvećem zlu, onima koje su pružile utočište za čak 30 hiljada okorelih ustaša i njihovog poglavnika Antu Pavelića.“
Mitrić je rekao da istina „Bogu hvala, izlazi na površinu“ i da je jedno od svetala predstavljanje dela o Jovoviću u 150 gradova Srbije.
„Blagoje nije hteo da puca u Pavelića kad je bio u društvu žene i kćerke“, ukazao je Mitrić. „Nije hteo da uzme tašnu od koje se zlikovac nikad nije razdvajao da ne bi ispalo da su u pitanju hici iz koristoljublja.“
Marija Jovović rekla je da je zadivljena prijemom u svim sredinama „na levim i desnim obalama Drine“, jer su ljudi, kako kaže, svesni dela njenog oca.
„Puno sam istraživala u Argentini i kada je bila pandemija. U Buenos Ajresu sam našla mnoge informacije, u arhivu imigracije. Jedan novinar mi je pre nekoliko dana u Beogradu rekao da sam donela puno informacija koje su u Srbiji bile nepoznate ili nisu ranije dali da ih znamo“, rekla je Marija.
Govoreći o ocu, navela je da ju je od detinjstva učio srpskim pesmama i ćirilici.
„On nas je naučio puno stvari. Nama je pričao stalno, svaki dan, nešto kako je bilo u ratu, ali i kako su komunisti 1944. ubili mog dedu Jovu.“
Marija Jovović istakla je i da je atentat izvršen 9. aprila 1957. godine, a ne 10. aprila, kako se često navodi.
„Najvažnije je što je to Blagoje Jovović uradio i da će ostati u srcu srpskog naroda. Čovek koji nikada nije zaboravio svoju otadžbinu, čovek koji je pamtio šta je bila NDH“, poručila je Marija Jovović.
V.Mitrić
