Samo u Srbiji je podignut ustanak protiv svog naroda. Jedini na svetu! Ovako o krvavom događaju od 7. jula 1941. godina i onome što je, potom, usledilo govori čuveni naš pesnik i akademik Matija Bećković.
To je dan koji je obeležavana kao Dan ustanka naroda i narodnosti Srbije do 2000 godine, jer je Vlada Srbije 9. jula 2001. godine odlučila da ne bude u kalendaru državnih praznika. U međuvremenu, održava se, svake godine, državna ceremonija, na dan kada je u tom pitomom mestu Rađevine, veliki narodni, Ivanjdanjski vašar, kao što je bio pre 85 godina, kada su narodni heroj Valjevac Žikica Jovanović Španac i drugovi ubili srpske žandarme Milenka Brakovića i Bogdana Lončara, koje je pre nekoliko godina zvanično rehabilitovao Okružni sud u Šapcu.
-Milovan Đilas mi je govorio, a mislim da je i napisao da, kad su posle rata, naknadno određivali kad je koji narod ustao protiv okupatora on je pre prdlagao da i za Srbiju izaberu neku bitku s Nemcima, ali to nije važilo jedino za Srbiju -priča akademik Bećković. To je datum ne samo za početak ratnog nego i posleratnog ustanka. S kime bismo se tukli da se nismo podelili.
Bećković podseća da „bratoubilaštvo u Srbiji počelo u ratu, produženo je posle rata, a nije prestalo ni u miru, do današnjega dana“.
PO njegovim rečima, “oni koji su takvu odluku doneli nisu bili naivni i znali su šta rade”.
–Znali su šta se u Srbiji zbivalo i predvideli šta će se zbivati sve dok bude taj dan slavila kao veliki praznik -poručuje Bećković. – Ta odluka je daleko veći zločin od onog koji se dogodio u Beloj Crkvi, na Ivanjdan 1941. godine. Da je ostalo na onom što se ovde dogodilo, već bi se i zaboravilo. Bogdan, Žikica i Milenko odavno bi jedni drugima poljubili rane, zagrlili se i poljubili, ali nisu im dali oni koji su odlučili kako su odlučili, a ta odluka je, umnogome odlučila sudbinu Srbije i srpskog naroda.
Oni koji su, kako kaže, sve to osmislili i Belu Crkvku preselili na tako ubitačan način po rod, „to liči kao kada bi za simbol Prvog srpskog ustanka, umesto Marićevića jaruge, uzeli Radovanjski luk, a, umesto časnoga krsta, na kom su se ustanici zakleli, uzeli sekiru kojom je Karađorđe ubijen“.
-Odlučeno kako je odlučeno, a nije teško da se doseti zašto, a da li je to bio početak ustanka ili bratoubilačkog rata, lako je zaključiti -ističe Bećković. Umesto da je sve ostalo u Beloj Crkvi, bela Crkva se preselila i podelila svaku kuću u Srbiji. -Iz kuće se premestila u duše i mozgove, a odatle u zakone i sudove, škole i udžbenike, novine i knjige. Da bi sve bilo kobnije, nema u Srbiji nijedne kuće koja nije bila na obe strane i nijedan Srbin koji se ne bi mogao brojati kao dvojica. Obojica su danas gubitnici i poraženici. Zato je Srbija jedina u kojoj se nije završio ovakav bratoubilački rat i u kojoj se održavaju ovakvi skupovi i drže ovakvi govori.
V. Mitrić
