Izražavanje kroz slikarstvo za osobe sa autizmom nije samo umetnički čin, već način da pronađu sopstveni glas i da ga prenesu drugima. Njihove slike pokazuju kako se misli, osećanja i senzibilitet mogu pretočiti u boju i formu, u pejzaž, životinju ili apstraktni oblik. Upravo ta dela sabrana su u izložbi „Slika vredi hiljadu reči“, otvorenoj u Galeriji „Mina Karadžić“ u Loznici, u okviru kampa Društva za podršku osoba sa autizmom.
Postavka predstavlja trideset radova dvadeset šest autora, dece i mladih sa autizmom koji u kontinuitetu stvaraju na likovnim radionicama uz podršku edukatora i volontera.
“Svako dete sa autizmom ima sopstveni način izražavanja, sopstveni stil. Naš zadatak je da ih motivišemo i podstaknemo, a rezultat su dela koja svedoče o njihovom unutrašnjem svetu”, kazala je na otvaranju slikarka i edukator Maja Stojanović.
Teme su raznovrsne, od pejzaža i životinja, preko gradskih motiva, do apstraktnih slika koje izražavaju trenutni senzibilitet. “Najveći uspeh je kada deca mogu da rade 45 minuta u kontinuitetu. To je osnov na kome gradimo sve dalje”, naglasila je Stojanović, podsećajući da se pored slikanja organizuju i radionice crtanja i grafike, koje razvijaju motoriku i koncentraciju.
O značaju ovakvih programa govorila je i Zorana Bjelević, predsednica Upravnog odbora Društva za podršku osobama sa autizmom Novog Sada.
“Za njih je od izuzetnog značaja da imaju prostor i podršku da izraze svoj talenat. Nažalost, još uvek nisu dovoljno vidljive i upravo ovakvi projekti doprinose da se to menja” rekla je predsednica.
Bjelević je podsetila i na potrebu sistemske podrške, od personalne asistencije posle završetka škole do stanovanja uz podršku, kako bi osobe sa autizmom mogle da učestvuju u kulturnim i sportskim događajima i da žive dostojanstveno. “Trenutno radimo na izmeni pravilnika o socijalnoj zaštiti, jer postoje odredbe koje osobe sa autizmom ne mogu da koriste. Očekujemo da će do kraja godine doći do promena koje će omogućiti i personalnu asistenciju i pravo na stanovanje uz podršku, umesto smeštaja u institucijama”, naglasila je Bjelević.
Učesnike izložbe je pozdravio i zamenik gradonačelnika Petar Gavrilović.
“Ova umetnička dela svedoče o hrabrosti i kreativnosti autora i podsećaju nas da inkluzija nije samo društvena obaveza, već i vrednost koja obogaćuje zajednicu. Loznica će uvek biti domaćin inicijativama koje promovišu zajedništvo i kulturu”, poručio je Gavrilović.
Slike u Galeriji „Mina Karadžić“ nisu samo likovna dela. One su svedočanstva dugog puta, od prvog poteza četkicom, preko učenja strpljenja i koncentracije, do pronalaženja unutrašnje ravnoteže. U njima se ogleda ideja da umetnost može biti prostor slobode za one koji su često zatvoreni u tišinu, ali i most prema zajednici koja tek uči da sluša.
Ova izložba podseća da društvo nije potpuno dok svaki njegov član ne pronađe mesto na kojem može da bude viđen i priznat. Platna tako postaju znak da inkluzija nije pitanje milosrđa, već kulture i da u različitosti prebiva istinska vrednost zajednice.
Izložba je deo projekta koji finansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
