U vremenima kada se sve više ljudi vraća prirodi i tradicionalnim vrednostima, Olgica Baštovanović Samoilović odlučila je da svoje znanje, iskustvo i ljubav prema životinjama pretoči u prirodnu kozmetiku. Od magarećeg i kozjeg mleka pravi kreme, sapune i preparate za negu lica, tela i kože, oslanjajući se na vekovna iskustva i savremena saznanja o blagotvornim svojstvima ovih dragocenih namirnica, rekao je u Kragujevcu čuveni srpski spisatelj, autor više od 30 romana, akademik Dragan Damjanović, predsednik Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika.
Akademik Damjanović je istakao: „Olgica s ponosom treba da nosi i da se ponosi nagradom ‘Dr Draga Ljočić’ Srpske kraljevske akademije, koju je dobila, kako ističe, gle slučajnosti, po povratku iz Egipta.“
„To, pored ostalog, svedoči da ništa nije slučajno, jer je magareće mleko još u starom Egiptu bilo poznato kao izuzetno cenjeno za negu kože. Bogato je vitaminima, mineralima i prirodnim proteinima, zbog čega se i danas koristi u kozmetici za osetljivu i suvu kožu. Mnogi korisnici ističu da im preparati na bazi magarećeg mleka pomažu u nezi kože i ublažavanju pojedinih kožnih tegoba. Mudra je naša Olgica, jer je dobro znala i da na Staroj planini magareće mleko vekovima zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji. Tamošnji stanovnici od davnina ga smatraju dragocenom i lekovitom hranom, pa se koristi kao sveže mleko, za pripremu jogurta, a u manjim količinama i za proizvodnju veoma retkog i cenjenog sira. Upravo surovi uslovi života, čist vazduh, bogati pašnjaci i raznovrsno lekovito bilje Stare planine doprinose kvalitetu mleka koje ove plemenite životinje daju.
Stara planina je jedno od najočuvanijih prirodnih bogatstava Srbije. Prostrane livade, kristalno čisti izvori, guste šume i stotine vrsta lekovitog bilja čine je pravom riznicom prirode. Nije slučajno što se upravo sa ovih prostora i danas čuvaju priče o blagotvornom dejstvu magarećeg i kozjeg mleka, kao dragocenom delu narodne tradicije.
Kozje mleko je takođe veoma cenjeno zbog svog bogatog sastava. Lako je svarljivo, bogato mineralima i vitaminima i vekovima je deo ishrane stanovnika planinskih krajeva. U prirodnoj kozmetici koristi se za negu osetljive kože, a mnogi korisnici svedoče da im preparati od kozjeg mleka prijaju i kod suve kože, ekcema i psorijaze. Iako ne predstavljaju zamenu za medicinsku terapiju, prirodni preparati mnogima pomažu da ublaže tegobe i očuvaju zdrav izgled kože.“
„Upravo ta iskustva su podstakla Olgicu da prirodi vrati ono što ona čoveku nesebično daruje“, kazuje akademik Damjanović. „Njeni proizvodi nastaju bez žurbe, sa mnogo pažnje i vere da je priroda i dalje najbolji saveznik zdravlja i lepote. Posebno mesto u ovoj priči ima i magarac, životinja koja je vekovima bila nezamenljiv pratilac čoveka. Narod kaže: ‘Tvrdoglav kao magare.’ Ali ta poslovica, možda, nije nastala zato što je magarac nerazuman, već upravo suprotno, zato što neće da krene tamo gde oseća opasnost. Njemu nije najvažnije koliko je tovar na leđima težak, već kojim putem treba da ide. Ako proceni da put nije bezbedan, staće i neće krenuti, ma koliko ga čovek nagovarao.
U narodu postoji i verovanje da magarac ima neku vrstu ‘senzora’ koja mu pomaže da prepozna opasan teren. Nauka nije potvrdila postojanje takvog senzora, ali je poznato da magarci imaju izuzetno razvijen sluh, dobro pamte puteve i veoma oprezno procenjuju teren. Zbog toga retko ulaze u klanac ili na nesiguran put ako osete opasnost.“
Kada su njegov sin Stefan, danas doktor nauka i sveštenik, istraživali put Trojeručice od Studenice do Hilandara, i sami su se uverili u tu osobinu. Kretali su se stazama kojima je, prema predanju, magarac nosio ikonu bez pratnje čoveka, iako tim putem nikada ranije nije išao.
„Taj doživljaj ostavio je snažan utisak na nas jer je magarac mnogo više od obične životinje kojoj se tovari, on je simbol strpljenja, sigurnosti i pouzdanog izbora pravog puta. Magarac je poznat po svojoj izuzetnoj opreznosti. Za razliku od konja, retko će ući u klanac ili na opasan i nepoznat teren ako proceni da postoji rizik. U narodu postoji verovanje da magarac ima neku vrstu ‘senzora’ u ušima, koji mu omogućava da oseti opasnost i na velikoj udaljenosti. Iako nauka nije potvrdila postojanje takvog senzora, magarci imaju veoma razvijen sluh, odlično zapažaju okolinu i često će zastati ili izabrati zaobilazan put umesto da uđu u tesnac ili klanac ako procene da nije bezbedan. Upravo zbog te opreznosti stekli su reputaciju izuzetno mudrih i sigurnih životinja. Narod često kaže: ‘Tvrdoglav kao magare.’ Ali ta poslovica nije nastala zato što je magarac nerazuman, već upravo suprotno, zato što neće da krene tamo gde oseća opasnost. Njemu nije najvažnije koliko je tovar na leđima težak, već kojim putem treba da ide. Ako proceni da put nije bezbedan, staće i neće krenuti, ma koliko ga čovek nagovarao.“
To saznanje smo otkrili Stefan i Dragan, i iz razgovora sa čuvarima u „Carstvima magaradi“, kada su im pojasnili, to su oni potvrdili. Isto im je potvrdio i pukovnik Aca Petkovski, najbolji vojni topograf JNA devedesetih godina. Jer, istražujući Put Trojeručice od Studenice do Hilandara, imali su priliku da se u to i sami uvere. Išli su stazama kojima je, prema predanju, magarac nosio ikonu bez pratnje čoveka, iako tim putem nikada ranije nije išao. Upravo taj doživljaj ostavio je snažan utisak o neverovatnoj sposobnosti magarca da sigurno procenjuje teren i bira najbezbedniji pravac kretanja.
„Olgica je napravila najbolju ‘sinfoniju’ ne samo između čoveka i prirode, već ju je oplemenila blagotvornošću za dušu i telo, savršen miris i osećaj, koji nas, uz molitve, približava Bogu“, poručuje akademik Damjanović. „Ništa lepše nije nego kad je, već za njenu prvu kozmetiku, naš slavni književnik i akademik Dobrica Ćosić rekao da ‘najprijatnije, najlepše i najumilnije miriše na našu Srbiju’. A koza je spas za ljude. Naši najmudriji i najnadareniji ljudi rođeni su u kršu, gde, kako se kaže popularno, rađaju samo koza i loza. Koza je, kažu eksperti, jedini živi stvor kod kog nikad nije i nigde registrovan karcinom. Sve je to znala naša Olgica, došavši do saznanja koja je pretočila u stvarnost za dobro čovečanstva.“
V.Mitrić
