Opština Loznica se, sada već davne 1972. godine, zbratimila sa poljskim gradom Plockom, u vreme kada je na njenom čelu bio Jovan Jovo Lečić. Tekovine tog čina sledili su, pored ostalih, članovi KUD „Karadžić“, stvarajući snažne mostove prijateljstva sa ljudima iz tog grada i te zemlje.
Lozničani koji i danas brižno čuvaju te odnose ističu Poljaka Mireka Brežinskog iz Plocka, grada u kojem jedna škola nosi ime Vuka Karadžića, dugogodišnjeg prijatelja KUD „Karadžić“ i grada na Štiri, kao primer veza „za sva vremena“.
Mirek je bio deo folklornog ansambla koji je gostovao u Loznici samo koju godinu posle bratimljenja opština, što su učinila i dva kulturno-umetnička društva. Od tada se ne razdvaja od Lozničana, gde je stekao iskrene prijatelje, kako sam kaže.
Upravo je stigao u još jednu posetu, kako kaže, milom gradu i dragoj zemlji, gde su ga dočekali njegovi prijatelji i „ispisnici“ Života Isaković i Dragan Todorović Đedin.
– Godine 1969. u novinama je objavljen tekst da grad Plock u Poljskoj jednoj svojoj osnovnoj školi želi da da ime Vuka Karadžića – pričaju Isaković i Todorović. – To su pročitali tadašnji čelnici Loznice i preko ambasade stupili u kontakt sa rukovodstvom grada Plocka. Ubrzo je prva delegacija iz našeg grada prisustvovala toj svečanosti, a odmah posle toga dolazi do razmene poseta dece iz te škole sa decom iz naše Osnovne škole „Jovan Cvijić“, u kojoj je tada radio i Đoko Zečević. Loznica je zauzvrat dala ime škole u Lipničkom Šoru – Vladislav Bronjevski, imenovala ulicu i podigla bistu velikom poljskom pesniku. U te dve škole učili su se srpski i poljski jezik. Saradnja dva grada se širila i već 1972. godine dolazi do potpisivanja Povelje o saradnji (bratimljenju) Loznice i Plocka. Tada prvi put dolazi njihov folklorni ansambl i naš Mirek, kojeg često oslovljavamo kao Lozničanina iz Plocka.
„Karadžić“ je uzvratio posetu 1973. godine i od tada je razmena tekla naizmenično – jedne godine susret u Loznici, druge u Plocku. Mirek je tako više od pola veka u kontinuiranom kontaktu sa Lozničanima. Uvek je bio na raspolaganju da pomogne kada god bi dolazili u posetu. Naučio je i srpski jezik, koji je usavršavao i u Tršiću, u rodnom selu Vuka Karadžića, gde je često odlazio u čast velikom reformatoru.
– Kada je Poljska bila u ekonomskim problemima, dolazio sam često ovde da prodam neke predmete, najviše srebrne lančiće, priveske i prstenje, samo da bih preživeo – seća se Mirek. – Uglavnom sam bio smešten kod Đedina, ali su mi i ostali drugari svakog dana naizmenično obezbeđivali obroke, tako da su solidarno učestvovali u troškovima mog boravka. To se ne može zaboraviti.
Tri dobra prijatelja, bliska pune 53 godine, setno govore da je saradnja dva grada zamrla početkom devedesetih, kada je počela kriza u Jugoslaviji. Ali „njihov Mirek“ je stalno slao pozdrave i poruke podrške Loznici i Srbiji. Po osamostaljenju Srbije, uz posredovanje Isakovića i Mireka, obnovljeni su kontakti dva grada i saradnja je ponovo oživela.
– Deca iz Plocka počela su da dolaze u Loznicu, a „Karadžić“ i predstavnici grada redovno odlaze na „Evropski piknik“ u Plock. Mireka sam tada u šali prozvao „najvećim srpskim šovinistom“ u Poljskoj – kaže Života Isaković i dodaje da se saradnja 1984. godine proširila i na Savez izviđača Loznice i harcere iz Plocka, zahvaljujući njihovom prijateljstvu.
To je rezultiralo naizmeničnom razmenom grupa od po pedesetak izviđača na logorovanjima, a u svakoj toj razmeni, kako kažu, Mirek je bio neraskidiva karika.
Kontakti Isakovića i Todorovića sa Mirekom odavno su prerasli u lično prijateljstvo. Dolazio je na svadbe njihove dece, povezan je sa Viber grupom „Veterani KUD ‘Karadžić’“. Isaković dodaje da imaju želju da zajedno pripreme brošuru ili monografiju o saradnji dva grada, ali taj posao još nisu započeli.
Mirek danas ima 70 godina. Svoj 60. rođendan zatekao je baš u Loznici, gde su mu prijatelji organizovali slavlje. Za 65. rođendan on je u Loznici priredio „drugarski bal“ sa pedesetak „karadžićevaca“.
– Loznica je moj grad, tako je doživljavam. Bez nje i moje lozničke braće i prijatelja ne mogu i neću – poručuje Mirek.
V. Mitrić
