Tradicionalni Šabački vašar, veliko narodno saborovanje i svetkovine za ljude, ne samo iz Mačve i Pocerine i susednih krajeva, već i iz čitave Srbije, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, ali i rasejanja, ne samo da ne bledi, već je, iz godine u godinu, sve posećeniji i sa sve više sadržaja i za pazar, i za iće i piće, zabavu, razonodu, igru…
Ovo je opšta ocena vašarovanja, koje traje najmanje nedelju dana, a ključni dan je praznik Mala Gospojina, po kojoj vazda nosi ime. A, kako kaže Šapčanin Milan Ranković, „i svaki drugi dan je u znaku mnoštva ljudi, susreta i doživljaja za pamćenje za sve generacije, od najstarijih do dece“.
Samo je u popularnoj i staroj pesmi „Hoćemo li u Šabac na vašar“, veli Ranković, možda, dilema i to u rečima, ali za ovdašnje ljude ona ne postoji: „Svi se radujemo vašaru mesecima, nekako svečano i prijatno i mnogi Šapčani su svakodnevno na vašarištu kao i komšije iz susednih mesta i krajeva. Baš, kako pesma kaže, svi ‘idemo da se provedemo’“.
I ne samo zvaničnici grada Šapca, već i svi veterani vašarovanja, poput Zana Šaulića iz Loznice, čija je majka Šapčanka, i od malih nogu ne može bez tog vašara, koji je, kako kaže, „uvek za pamćenje i kad prođe, sa mnogo žara čeka se sledeći“.
I ne samo što nikada nije bilo više ljudi, već i zabave, posebno za najmlađe. I ne smeta što su cene žetona od 300, 600 do 1000 dinara. Dvogodišnjeg Alekseja roditelji, Zorica i Ivan, doveli su iz Beča da uživa na vašaru u raznim čarolijama priređenim za ovu priliku. Dečak, kao i ostali mališani, uživa, uz vidljivu radost u očima i na licu, ali i ozarenost njegovih roditelja i bake Elme, koja ih prati, što su mu priredili još jednu od mnogih lepota života, kako bi mu detinjstvo u svakom pogledu bilo srećno.
Na vašaru nema šta se ne prodaje i kupuje, od najsloženijih uređaja, razne opreme, nameštaja, potrepština za domaćinstva, obuće i odeće do grnčarije i igračaka. Pazari na svakom koraku, uz obavezno cenkanje, što svemu daje draž sa raznim humorističkim sadržajima.
Kao i uvek, ali sada i više, ispunjeni su šatori, u kojima pevaju najpoznatije estradne zvezde, koje predvodi popularni pevač Ljuba Aličić, Šapčanin, poznat po velikoj ljubavi za svoj grad i ovu manifestaciju. A, kao uvod za vašarovanje, pre nekoliko dana, Aličić i više naših najpopularnijih pevača oduševili su Šapčane sjajnim koncertom u znak sećanja na najvećeg među njima Šapčanina, „od glave do pete“, slavnog Šabana Šaulića, kome je u gradu na Savi, koji mu je bio duboko u srcu, podignut spomenik.
Pesme iz šatora, ali i zabavnih parkova se ukrštaju, stvarajući atmosferu koja ide do usijanja. Cene pića i jela, od alkoholnih i bezalkoholnih, pečenja, prasećeg i jagnjećeg, jela sa roštilja, pre svega čuvenih vašarskih pljeskavica, veće su skoro duplo nego u gradu, ali većini vašarlija to ne smeta.
„Što bi smetale cene, pa nije vašar, i to ovakav, svaki dan“, kaže stari posetilac vašara Ivan Gajić iz Loznice, koji je došao sa čitavom porodicom. „Ovo je sjajna prilika da se vidimo sa onima koje odavno nismo videli, a mnoge ljude upoznali smo baš na šabačkom vašarištu, koje je i prijatno, i lepo, i zabavno mesto za sve nas. Zato nas je, Bogu hvala, sve više.“
A, Milan Jović je došao, kako kaže, da uživa, kao i uvek, ističući da je ove Gospojine bolje i lepše nego ikad, iz Batra kod Bijeljine. „Nigde nema toliko naroda i draži kao na vašaru i u Šapcu“, ističe, dodajući da su dobri i oni poput lozničkog i onog baš velikog u Obrenovcu, „ali ovaj kraj Save je bio i ostao iznad svih, u svemu i svačemu“.
Pod šatorom, gde cene pića idu i iznad 500 dinara, Milan u šali pita konobara koliko je kafa, pa kad je čuo cenu, nastavi: „A, da li je to i sa gledanjem u šolju!“ To je samo delić humora, koji ide uz vašarovanje, koje je uvek dobra uvertira za čuvenu „Šabačku čiviju“, najčuveniji sabor humora i satire kod nas, ali i u regionu.
U Šapcu je, i u ove dane, kao i svake Male Gospojine, dana pre i posle nje, sve u znaku vašara, pre svega dobrog provoda. U ovdašnjoj Mali, dobro znanoj u zemlji i svetu po najboljim provodima, uz sjajnu muziku, druženje, iće i piće, kao i obično – najlepše i najbolje. Pune su kafane, posebno ona čuvena „Kod Lile“, gde su boravili decenijama najveći ovdašnji, srpski i jugoslovenski boemi, među kojima i slavni pesnici, pisci i umetnici od Šabana Šaulića do Dragiše Penjina, koji je delima ovekovečio slavni grad Šabac i njegove ljude. Baš na tom mestu jednom Šapčaninu sinula je ideja, posle neprospavane noći, ali provedene u zabavi, da, nezadovoljan sudskom odlukom, plati sveštenike da održe opelo pravdi u njihovom gradu, što se i dogodilo…
V. Mitrić
