Danas je Dan državnosti. Dan kada se sećamo Sretenja 1804. godine i varnice koja je u Orašcu zapalila plamen slobode. Ali taj plamen nije ostao u Šumadiji. Brzo je stigao i u Jadar.
Teritorija današnje Loznice bila je granični prostor. Sa jedne strane Beogradski pašaluk, sa druge Bosanski vilajet. Preko Drine se lako prelazilo, ali se još lakše ginulo.
Jedna od prvih velikih borbi odigrala se kod manastira Čokešina 1804. godine.
U boju na Čokešini, šačica ustanika suprotstavila se daleko brojnijoj turskoj vojsci. Poginuli su gotovo svi, ali je taj otpor ušao u narodno pamćenje kao primer krajnje žrtve.
Ključna ličnost ustaničkog Jadra bio je Anta Bogićević. Kao vojvoda ovog kraja, organizovao je odbranu Loznice i okolnih sela.
Najznačajniji događaj za Loznicu desio se 1810. godine.
Bitka za Loznicu vođena je u oktobru te godine, na polju Tičar. Turske snage prešle su Drinu i opkolile grad. Situacija je bila teška. Odbrana se lomila pod pritiskom brojnije vojske.
Tada stiže pojačanje ustaničkih snaga pod vođstvom Karađorđa i drugih vojvoda. Posle žestokih borbi, turska vojska je poražena i potisnuta preko Drine. Pobeda kod Loznice bila je jedna od najvažnijih u zapadnoj Srbiji.
Iako je Prvi srpski ustanak ugušen 1813. godine, ono što se dešavalo u Jadru nije nestalo. Ostao je osećaj da je sloboda moguća.
