Knjiga „Vitezovi Karađorđeve zvezde od 1941. do 1945.“ oduševila je Valjevce, a promovisana je u zdanju „Skadarlija“, uz mnogo emocija, zadovoljstva i radosti što dragocen deo naše istorije, koji je bio zatamnjen, i dalje izlazi na svetlost dana. I to ne bilo kako, već precizno, jasno i tačno, po naučnim aršinima.
Profesor istorije Milorad Belić, koji se decenijama stručno, pedantno i istrajno bavi zatamnjenim delovima naše istorije, istakao je da se u knjizi nalazi i četrdesetak pripadnika JVuO koji su stradali u, kako je ocenio, preuranjenoj opsadi Valjeva tokom septembra i oktobra 1941. godine. Prema njegovim rečima, do pojave ovog dragocenog dela nigde se nije moglo precizno saznati ko su bili ti junaci, osim sporadično, u pojedinim zbornicima i spomenicama.
„Dok su trajali ti zajednički napori (partizana i JVuO) da se oslobodi Valjevo, tokom opsade, 79 pripadnika JVuO partizanske jedinice su ubile ili streljale“, rekao je ugledni profesor i istoričar. „U istom periodu, prema arhivi SUBNOR-a, streljano je ili ubijeno 14 pripadnika partizanskih jedinica, ali nijedan pre oktobra 1941. godine, kada su ubijena dvojica. Kraj oktobra se u istoriografiji uzima kao početak i konačan raskol, početak građanskog rata. S jedne strane, imamo demistifikaciju nazovi istorijskih činjenica koje su bile dominantne u posleratnoj istoriografiji – da su četnici izdali opsadu Kraljeva i Čačka, ili da su, ovde u Valjevu, povukli jedinice. Čitajući ovu knjigu videće se koliko je mladića i dečaka stradalo samo u valjevskom kraju. Moja istraživanja su pokazala da je najmanje 79 njih stradalo, poimence. U matičnim knjigama umrlih nalazi se još 37 žrtava za koje u rubrici stoji samo: ‘ubijen od zlikovaca’, ‘od šumskih’ ili ‘od bandita’. Ne možemo sa sigurnošću reći na šta je paroh, koji je to upisivao, mislio.“
Profesor Belić je istakao da sve to ide u prilog razmišljanju o tome ko je izazvao građanski rat. „Nije ni bitno ko je prvi otpočeo, bitne su tragične posledice i podele koje do danas nisu otklonjene“, naglasio je on. „Nisu otklonjene upravo zbog stereotipa i grčevite borbe da se sačuvaju višedecenijske pozicije. Kako se pisala istorija i istoriografija? Zvanično, po narudžbi. Uopšte nije bilo bitno da li ćeš konsultovati ovaj ili onaj arhiv, da li ćeš se pozvati na ovaj ili onaj dokument. Imali su partijski zadatak. Cela plejada posleratnih istoričara… poslednja knjiga pokojnog Branka Petranovića ‘Srbija u ratu od 1939. do 1945.’ pokazuje da je revidirao neka svoja mišljenja. Zato, od srca, preporučujem ovo delo, koje treba da bude na počasnom mestu u svakoj kućnoj biblioteci. Svaka stranica inspiriše i traži…“
Autori
Dejan Đerić, rođen u Užicu 1992. godine, završio je osnovnu i srednju školu u rodnom gradu. Studije energetike upisao je 2011. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku, a master studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu završio je 2017. godine. Posle dve godine rada u struci, prijavio se na kurs za rezervnog oficira Vojske Srbije i danas ima čin rezervnog potporučnika vazdušnog osmatranja i javljanja.
U slobodno vreme bavi se istraživanjem i pisanjem „skrivene istorije“. Detaljno je proučio brojne domaće i strane arhive, sarađivao na publikacijama i dokumentarnim filmovima, a autor je i većeg broja članaka na sajtu „Pogledi“. Objavio je knjige Slomljena krila Zlatibora, Težina zakletve i Odlikovani i unapređeni JVuO 1941–1945. Knjiga koja je sada pred čitaocima njegov je drugi koautorski rad.
Zoran Nedeljković, rođen u Kragujevcu 1960. godine, studirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i Nišu. Više od tri decenije radio je u lokalnoj upravi i javnim preduzećima u Kragujevcu. Još od studentskih dana interesovao se za generala Dražu Mihailovića i JVuO, obilazio učesnike rata u Gruži, beležio njihova sećanja i pisao za više časopisa. Godinama je autor brojnih članaka na sajtu „Pogledi“. Učestvovao je u pisanju više knjiga o JVuO. Ovo mu je prvi obimniji rad.
Đerić je istakao da je promocija bila posebno uspešna jer su joj prisustvovali potomci četiri viteza Karađorđeve zvezde – potporučnika Stevana Lazarevića iz Valjeva, narednika Dušana Veselića iz Beloševca, narednika Spasoja Radivojevića iz R obaja i Siniše Todorića iz Ključa.
O ordenu
Pukovnik Dragan Krsmanović, bivši direktor Vojnog arhiva i ratni komandant Aerodroma Ponikve, objasnio je da je još od 1904. godine Orden Karađorđeve zvezde predstavljao najznačajnije odlikovanje za izuzetne zasluge, vojnička dela i hrabrost „koja je imala odsudni značaj za ishod bitke, pod vrlo teškim okolnostima“.
U Velikom ratu ovim ordenom odlikovano je 1.271 oficira i 2.523 podoficira i vojnika.
Krsmanović je podsetio i na to da su se potomci „vitezova“ sa Cera, Kolubare i Kajmakčalana dvadeset pet godina kasnije ponovo borili – ne samo protiv nekadašnjih neprijatelja, već i protiv onih koji su kao sluge okupatora ili rušioci ustavnog poretka ugrozili slobodu i opstanak otadžbine. Njihova dela po značaju i junaštvu nisu zaostajala za delima predaka, ali je sticaj međunarodnih okolnosti doveo do toga da je JVuO napuštena, a zatim i predata u ruke ideološkom neprijatelju.
Osam decenija se o njihovim podvizima ćutalo, grobovi su im raskopavani, sećanje je zatirano. „Došao je trenutak da se o najboljima među nama konačno progovori. I ova knjiga to upravo čini“, rekao je Krsmanović.
O knjizi
Knjiga Vitezovi Karađorđeve zvezde JVuO 1941–1945 nastala je kao plod višegodišnjeg arhivskog i terenskog istraživanja autora. U njoj je sabrano preko 1.000 biografija nosilaca najvišeg odlikovanja u periodu Drugog svetskog rata. Bogato je ilustrovana sa više od 800 fotografija iz privatnih arhiva, arhiva potomaka, muzeja i drugih institucija.
Poseban kvalitet knjige jeste obimna arhivska građa:
– Arhiva četničkog pokreta Draže Mihailovića i Vojnog arhiva u Beogradu
– Dosijei oficira i starešina
– Građa iz Arhiva Jugoslavije, Srbije, Grada Beograda, Historičkog arhiva BiH i drugih
– Službeni listovi i vojni bilteni
– Preko 500 dokumenata i fotografija iz privatnih kolekcija
Na promociji je govorio i novinar Vladimir Mitrić, voditelj događaja. On je istakao da je autor Đerić, iako mlad, pokazao požrtvovanje, ljubav i hrabrost, „jer ovo su, i dalje, po mnogo čemu zabranjene teme“.
