Srpski narod, ma gde živeo, niko i nikada, ničim ne može da omeđi, jer je naš duhovni, kulturni i naučni prostor, može se slobodno reći, planetaran. Čeda roda našeg, kao i naši ljudi širom otadžbine i rasejanja, odvajkada čuvaju, neguju i poštuju, ali i oplemenjuju, obogaćuju i ulepšavaju sve lepote i krasote koje svedoče o našem postojanju od najstarijih vremena do danas.
Ovo je poruka koja je upućena sa svečanosti u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ u Somboru, svojevrsnom hramu srpske kulture, duhovnosti i nauke već 180 leta, na kojoj je ustanovljena, i zvanično, saradnja te ustanove od najvećeg nacionalnog značaja i Srpske kraljevske akademije, koja baštini, čuva i slavi baštinu istoimene akademije koja je postojala između dva rata i dala neprocenljiv doprinos sveukupnom progresu Srba.
Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika (SKANU), na zajedničkoj sednici sa Srpskom čitaonicom „Laza Kostić“, ustanovom koja decenijama postoji, kako ističe predsednik SKANU, akademik Dragan Damjanović, znameniti srpski spisatelj, „kao svetionik pismenosti, kulture i narodnog pamćenja“. Tema susreta bila je saradnja u oblastima kulture, nauke i umetnosti, onim poljima, ističe akademik Damjanović, „u kojima se meri ne samo napredak društva, nego i dubina njegove duše“.
Potpisan je Memorandum o saradnji, kojim se učvršćuje zajednički zavet očuvanja nacionalnog identiteta i podsticanja stvaralačkog i istraživačkog duha, naročito među mladima. U ime SKANU memorandum je potpisao generalni sekretar, akademik profesor dr Mileta Tomić, a u ime Srpske čitaonice predsednik Upravnog odbora Borislav Avramović.
– Ovom saradnjom SKANU potvrđuje svoju odlučnost da kroz zajedničke programe, naučne skupove, književne susrete i kulturne manifestacije doprinese očuvanju duhovnog i nacionalnog identiteta, kao i razvoju stvaralačkog mišljenja mladih naraštaja – rekao je akademik Dragan Damjanović, predsedavajući SKANU.
Čelni čovek SKANU, dobro poznat kulturnoj, duhovnoj i naučnoj javnosti u Somboru, kao i u svim krajevima Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i u rasejanju, podsetio je da su umetnost, kultura i nauka trajni stubovi duhovnosti jednog naroda – oslonci koji nadživljavaju političke sisteme, prolazna vremena i istorijska trajanja.
– Kao što je umetnost blagodat koja jača dušu, a nauka put kroz neizvesna kretanja razuma, tako i ova saradnja predstavlja korak ka dubljem razumevanju sopstvenog nasleđa i odgovornosti prema budućnosti. Svaki trud treba da bude seme koje će cvetanjem doneti plodove mudrosti, znanja i ljubavi prema rodu i otadžbinskim vrednostima – rekao je Damjanović.
Prikazan je i dokumentarni film „Putevima Svete porodice“, autora Dragana Damjanovića i njegovog sina Stefana, danas sveštenika SPC. Film je sniman u Svetoj zemlji i Egiptu, tragovima bekstva Bogomladenca Hrista, koji je u naručju Presvete Bogorodice Marije, uz pravednog Josifa i njegovog sina Jakova, bežao od progona zloglasnog cara Iroda. Ovo ostvarenje predstavlja snažno svedočanstvo vere, stradanja i nade, utkano u prostor i vreme svetih predanja. Publika nije krila oduševljenje delom dvojice Damjanovića, koji saborno, s ljubavlju, posvećenošću, pažnjom i odricanjem, služe rodu i Bogu na bogougodan način.
Tokom svečanosti, Vladimir Mitrić, sekretar Sekretarijata Srpske kraljevske akademije za odnose sa ustanovama i institucijama i kontakte s javnošću, uručio je priznanja zaslužnima za razvoj kulture i unapređenje međusobno dobrih odnosa u Somboru i širem prostoru Republike Srbije.
„Velika povelja“, za izuzetan doprinos savremenoj ugostiteljskoj kulturi grada, uručena je Stevanu Đuroviću, vlasniku kultne „Gradske kafane“, koja ima drevno i lepo ime, ali je sastajalište bisera nauke, kulture i umetnosti ne samo Sombora i okoline, već i cele Srbije, po čemu je mila, draga i čuvena odvajkada. Tu tradiciju Đurović na divan način ne samo da nastavlja, već je brižno neguje i održava.
„Povelja časti“ dodeljena je Bezatu Muratiju, bivšem oficiru JNA, za ispolavoanu „čovečnost, vernost zajedničkim vrednostima koje prevazilaze nacionalne, verske i istorijske podele“. Reč je o časnom i omiljenom čoveku, koji je ispisao i ispisuje najlepše stranice čovekoljublja, ponosan na svoje pretke, kao i na korene svoje supruge koji su podno Cera, u Čokešini kod Loznice, mesta poznatog po znamenitom Boju na Loznici, koji je opevao Filip Višnjić, junacima na čelu sa braćom Nedić, „srpskim Termopilima“, drevnoj svetinji i dobrim ljudima. Čitav kraj voli Bezeta, koji je odavno mnogo više od zeta, jer osećaju njegovu iskrenu ljubav i veliko srce koje „kuca“ samo za dobra dela.
„Povelja predanosti“ dodeljena je Đurđi Barać, glavnoj medicinskoj sestri Opšte bolnice u Somboru, za izuzetan angažman u organizaciji i unapređenju kulturnih događaja grada. Đurđa, sa svojom brojnom, stručnom i požrtvovanom ekipom, svedoči da je pacijent zaista najvažniji. To potvrđuje i rečju i delom, pokazujući da je sestrinstvo, bez sumnje, jedan od najsnažnijih stubova našeg zdravstvenog sistema. Vodi računa ne samo o zdravlju tela pacijenata, već i o zdravlju duše, stvarajući toplu i podsticajnu atmosferu u kolektivu, a sa koleginicama često daje snažan pečat kulturnom, duhovnom i stručnom životu ove ugledne ustanove.
– Ovaj susret nije samo događaj, već i podsećanje da narod opstaje onoliko dugo koliko čuva znanje, pamćenje i duhovnu vertikalu – kazao je Mitrić, naglasivši da svako dobro delo ne ostaje zaboravljeno, jer bez dobrih ljudi i valjanih dela budućnost bi bila kao stablo bez korena, a čovek biće bez pravog smisla postojanja.
