Umesto plenidbe stvari koje je nedavno popisao javni izvršitelj, čime je izvršenje od dužnika, bivšeg novobeogradskog policajca, koji je 12. septembra pretukao i naneo teške telesne povrede novinaru „Večernjih novosti“ Vladimiru Mitriću, dopisniku iz Loznice i Šapca, krenulo sa mrtve tačke, usledio je novi korak izbegavanja pravde.
Sin dužnika je, po nagovoru i savetu novog advokata, bivšeg istaknutog rukovodioca srpske policije i bliskog komšije, prigovorio da su stvari njegove, a ne očeve i da ne mogu da budu predmet izvršenja. Osnovnom sudu u Loznici tužio je, kao prvookrivljenog, Mitrića, a kao drugookrivljenog svog oca. U tužbi je naveo svedoke koji bi trebalo da potvrde da su popisane stvari njegove, kao i određene račune.
„Žalosno je što tuži mene, iako mu stvari nisam popisao ja, već javni izvršitelj, kako zakon nalaže“, priča Mitrić. „Svesno čine sve da me kroz suđenje dodatno finansijski iscrpljuju. Sada sa advokatom, koji ima novu ulogu, dok je stara potpuno jasna, nastavljaju sa tim. Za dokazivanje pravde, sudske takse, predujmove za izvršenja, veštačenja, advokate i angažovanje ljudi bez kojih izvršitelj preti obustavom postupka, do sada sam morao da izdvojim oko dva miliona dinara. Sam postupak izvršenja, tokom kojeg mi napadač nije isplatio ni dinar, traje 15 godina. Da i ne govorim o neprijatnostima koje donose nepravda i izigravanje zakona.“
Mitrić je, po savetu svog advokata, odlučio da ne ulazi u novo suđenje, već da prihvati tužbeni zahtev sina svog napadača kako ne bi dodatno uvećavao ionako visoke troškove. Kaže da je, iako oštećen, odavno doveden u položaj nekoga ko je teško kažnjen.
Neshvatljivo je, navodi Mitrić, i to što njegov dužnik nije platio kazne i sudske troškove državi. Ističe da ima pisani dokaz da je izvršitelj konstatovao kako je njegov napadač sprečio dva izvršenja, dok je jedno onemogućilo „treće lice“. Iako smatra da je reč o krivičnom delu, niko nije podneo krivičnu prijavu.
Podseća i da policijskim inspektorima koji su ispitivali napad na njega 12. septembra 2005. godine tadašnji rukovodilac policije u Loznici nije dozvolio da obave pretres kod osumnjičenog.
Iz rukovodstva Policijske uprave Šabac iz tog perioda javno su isticali da su imali velike probleme, neprijatnosti i prepreke kada su krenuli da hapse novobeogradskog policajca. On je zbog napada na Mitrića osuđen na godinu dana zatvora, ali kaznu nije izdržao jer je bio obuhvaćen abolicijom tadašnjeg predsednika Srbije.
Iz predmeta je izuzeto Osnovno javno tužilaštvo u Loznici pošto su policajci Milorad Čotrić i Mladen Nešković posvedočili i napisali da je tužilac, kada su došli da se dogovore o prepoznavanju napadača, misleći na Mitrića, rekao: „Što nije poginuo.“
Umesto da o tome obavesti nadležne, tadašnji načelnik policije pokrenuo je disciplinski postupak protiv policajca za kojeg je sumnjao da je novinaru dao kopiju izjave o tužiočevom „stavu“.
Mitrić je javno pozvao državnog pravobranioca da preuzme predmet izvršenja i da sav naplaćeni iznos bude uplaćen u budžet Republike Srbije. Kako ističe, više nema ni snage ni novca da se bori sa onim ko je duže od 20 godina pod zaštitom ljudi koji bi trebalo da se drže zakona.
