Episkop valjevski Isihije, sa četrdesetak sveštenika, služio je opelo upokojenom čuvenom svešteniku Mitru Milovanoviću (76), u prisustvu mnoštva ljudi iz tog dela Srbije, ali i drugih krajeva, koji je potom sahranjen u porti velelepnog hrama Vaznesenja Gospodnjeg, gde je služio Bogu i rodu.
Vladika Isihije zahvalio se počivšem proti za „njegov sveštenopastirski trud“, ističući koliko je uzvišena, ali i teška sveštenička služba, i pozvavši vernike i sveštenstvo da se mole za pokoj protine duše.
Blaženopočivši episkop Milutin, koji je bio na čelu eparhije, pre 12 godina uručio je proti Mitru Orden Svetog vladike Nikolaja, kao najviše priznanje Valjevske eparhije, a u svom slovu posebno je istakao njegovu revnost, propovedničku hrabrost i zasluge za izgradnju novog ubskog hrama, „koji je nadgledao strateški, duhovno i nacionalno, celu Tamnavu i mnogo šire od toga“.
Prota je nosilac i najvišeg crkvenog uzdarja, Ordena Svetoga Save, a uz briljantan sveštenički rad, po svim ocenama relevantnih, obnovio je, pre skoro pola veka, što nije bilo ni lako ni jednostavno, Bogomoljački pokret Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, čiji ga je sinovac, vladika Jovan, rukopoložio u čin sveštenika.
„U stvarnosti se pokazalo da je tvoje delovanje bilo mnogo šire od ubske parohije“, rekao je protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović. „Nadgledao si strateški, duhovno i nacionalno, celu Tamnavu. I mnogo šire od toga. Ub je zahvaljujući tebi postao duhovni centar Eparhije. Stasale generacije ovoga kraja dugo i dugo će te pamtiti kao svojega vođu, jer si ti bio i ostao poslanik Svetoga Save. A i te kako su te se ticale i društvene brige i potrebe. To si pokazao i kao produžena ruka Svetog vladike Nikolaja na koloseku Bogomoljačkog pokreta, čiju si organizaciju probudio iz privremenog i od bezbožnika prinudnog zatišja.“
Prota Stojadin je poručio da je ubski prota „ostavio brojno, duhovno i nacionalno utvrđeno potomstvo“ i da „odlazi na krilima Svetoga Save i Svetoga Nikolaja, sa čijim ga je ordenjem odlikovala Sveta Crkva“.
V. Mitrić
